"Vesti" u Parizu: Srbija je naša majka
Kad je tokom besede na završnoj priredbi, jedne od Dopunskih škola na srpskom jeziku, održanoj u Kulturnom centru Srbije u Parizu, učiteljica Blaženka Trivunčić rekla: "Nezaborav može biti večan, a kajanje uzaludno", trgli su se svi prisutni shvativši koliki je značaj učenja i posvećenosti maternjem jeziku.
Dodala je: "Hvala vam, dragi roditelji, što decu dovodite u srpsku školu", a kratko su se prisutnima obratili i Romeo Milošević, predsednik Saveza Srba Francuske ("Srećan sam kad vidim da radite na očuvanju korena"), Mića Aleksić, evropski dijasporski parlamentarac ("Nije važno koji pasoš nosite u džepu, već da znate ko ste i odakle ste") i domaćin ovog skupa Slavica Petrović, direktorka KC.
Pesme na poklon
Svoje dve pesme, deci na poklon, donela je poetesa Dana Dodić, pa im i priznala da je počela pisati kad je bila dete, a sada kad je narasla, u duši je još dete.
Ovo toplo posle podne još više su užarila dečja srca koja su se na proveri svega naučenog, ponašala kao da su na odbrani doktorata. Kako dohvate mirkofon, uozbilje se i krenu u paljbu stihova. Istina, nije svima moćan glas, neki šapuću, neki se i stide, a snažnog aplauza bilo je za svakoga.
Učiteljica i rediteljka Blaženka je priredbu nazvala "Srbija, od zlata jabuka", s namerom da se dočara lepota lirske poezije "koja živi s nama i govori kako bismo voleli da živimo", pa je objasnila:
- Učili smo uz muziku i stihove o radu, običajima, ljubavi, o svemu, a tako je i u životu.
Ko tebe kamenom, ti njega hlebom. U ratara crne ruke, a bela pogača... Tečno se nizalo, da se pamti zauvek. A pogled ne može da se skine sa okupljene dečice: venčići i mašnice u kosi, minđušice na ušima, čipkane bluzice, kravate i hozn-tregeri, bele soknice, na majici veliki šareni papagaj ili svetlucavi srpski grb, svi pevaju "Al' je lep ovaj svet" i "Auuu, što je škola zgodna". Una razvezla po gitari, Angelina je virtuoz na violini, a dugokosa Vera je samo malo jadikovala: "Drago sunce, visoko si tako, a moj dragi daleko je jako" i to tako dobro da bi sigurno pobedila i na takmičenju "Voice".
U završnici su mali đaci čitali svoje, na konkursima nagrađene radove, a finiš je bio najslađi: đačke knjižice, pohvalnice i knjige, cveće i poklončići za učiteljicu Blaženku i direktorku Slavicu.
A i svima se u sećanje urezalo, od dece smišljeno: "Srbija je majka zato što nas ona čuva. Uvek će te tvoja mama voleti."
I, poče đačko leto. Raziđoše se mališani pevajući: "Deca su ukras sveta."
Knjige iz Beograda
Iz Beograda, kao poklon Ministarstva za spoljne poslove i Uprave za dijasporu, Mića Aleksić je, uz pomoć agencije Fudeks, doneo 500 knjiga, koje će nastavnici svih naših školskih centara podeliti svojim đacima, a sa svoje strane nabavio je za male đake još mnogo lepih poklon knjiga.
