"Dok se SAD bave Bliskim istokom i Severnom Korejom, raste 'Velika Albanija'"
Kada se zvaničnici i mediji SAD-a fokusiraju na mali broj problema u spoljnoj politici, problemi se, nekako ispod radara, pojave u drugim oblastima. To se dešava na Balkanu, regionu koji je bio epicentar pažnje Zapada devedesetih godina, ali je u poslednje vreme zapao u drugi plan, piše "Nešenel interest".
Dok se američki političari bave Bliskim istokom, Severnom Korejom i navodnim vezama predsednika Trampa sa Rusima, tenzije na Balkanu prete da dostignu tačku ključanja, ocenjuje američki list.
Poslednja epizoda dešava se ovih dana, nakon pobede "ratnog krila" na izborima takozvane države Kosova, nakon kojih je izgledno da će nekadašnji vođa Oslobodilačke vojske Kosova, Ramuš Haradinaj, postati premijer.
I on, i Hašim Tači, predsednik i njegov partijski prijatelj, našli su se na optužbama i EU i UN zbog ratnih zločina tokom rata za secesiju Kosova od Srbije, 1999. godine.
Pročitajte još:
* SAD se vraćaju, jer Balkan vri
* "Bombardovanje Srbije je bilo velika greška zbog koje Zapad ispašta"
* Haradinaj čestitao Crnoj Gori: Dobro došla u NATO, sad je na Balkanu bezbednije
Ne samo da su se Tačijevo "ratno krilo" i pokret pokazali kao neprijateljski nastrojeni prema Srbima, već su ovi radikali opstruisali dogovor sa Crnom Gorom, i položili pravo na veliki deo teritorije ove zemlje, kao i u Srbiji i Makedoniji, piše američki list "Nešenel interest".
Mnogi među njima se zalažu da se Kosovo pripoji Albaniji, kao i da pripoje druge teritorije i formiraju takozvanu "Veliku Albaniju".
To nije novi cilj Albanaca. Gotovo odmah po NATO agresiji na Srbiju, zagovornici Velike Albanije počeli su da pričaju o tom projektu u Makedoniji.
Kulminacija krize bila je 2001. i 2002. godine, a danas se ponovo javlja.
SAD i NATO često su slepo podržavali politiku kosovskih i albanskih političara, a vojna agresija 1999. godine samo je najupečatljiviji primer.
NATO je mirno posmatrao progone srpskog naroda od strane albanskih ekstremista koji su u godinama koje su usledile hteli da etnički očiste Srbe i druge manjine.
Zapadni zvaničnici malo su uradili i kada su hrišćanske zadužbine, mnoge sa neizmernim istorijskim vrednostima, bile uništavane.
Umesto toga, Vašington i druge zapadne prestonice primoravale su Makedoniju da pravi ustupke albanskim manjinama. I eskalacija pritisaka nastavlja da raste.
Vojna intervencija Vašingtona za nezavisnost Kosova bila je nepromišljena iz mnogo razloga.
Možda su američki lideri iskreno verovali da će to dovesti do stabilnosti na Balkanu, ali ako je tako, ta očekivanja se pokazuju kao krajnje netačne.
Pokret za formiranje Velike Albanije ponovo raste, što pravi problem susedima.
Ako se Balkan ponovo zapali, što je sada vrlo moguće, SAD treba da se uzdrže od mešanja.
Vašington posebno ne treba da ponovi greške prethodne politike i podrži stranu koja pravi probleme, piše "Nešenel interest".
