"Bombardovanje Srbije je bilo velika greška zbog koje Zapad ispašta"
Ted Galen Karpenter, američki stručnjak za odbranu i spoljnu politiku, ocenio je u svojoj kolumni za američki "National Interest" da je intervencija NATO-a na Kosovu bila strašna greška zbog koje se Zapad kaje.
Kako kaže, na taj način je "SAD ovekovečila i produbila svoju balkansku grešku nekoliko godina nakon intervencije u Bosni", kada je intervenisala na Kosovu.
- Građanski sukobi u srpskoj pokrajini sa većinskim albanskim stanovništvom su se spremali sredinom i krajem devedesetih godina - napisao je on za "National Interest".
Prema njegovim rečima, SAD su vrlo rano sprovele svoju politiku u delo, ratujući iz vazduha protiv Srbije i primoravši Beograd da se odrekne kontrole nad teritorijom koju su NATO sile okupirale.
To je rezultiralo, kako kaže Karpenter, "smokvinim listom" od rezolucije koju je usvojio Savet bezbednosti UN.
- Rusija je nevoljno pristala na to, a taj potez, uz raspad Sovjetskog Saveza, imao je uticaj na vojnu, ekonomsku i diplomatsku slabost Moskve. Uprkos protivljenju zbog NATO intervencije, ruski lideri su znali da ne mogu mnogo toga da učine u odgovor Zapadu zbog upada u teritoriju koja je tradicionalno pod uticajem Rusije - kaže on.
Prema Karpenterovim rečima, intervencija na Kosovu bila je užasan presedan, NATO savez napao je suverenu zemlju koja prethodno nije napala nijednu članicu Alijanse, čime se žestoko zamerio Moskvi, nasilno oteo deo teritorije jednoj suverenoj državi i stavio ga pod međunarodnu kontrolu.
Samoproglašenje nezavisnog Kosova - presedan
Taj presedan je "dopunjen 2008. godine, kada je Kosovo samoproglasio nezavisnost od Srbije", koju su SAD i najvažnije članice EU priznale uprkos vetu Rusije i Kine.
Pročitajte još:
* VIDEO: Ruski kadeti defiluju centrom Beograda
* Suprotstavljeni stavovi o Kosovu: Rusija i Kina protiv SAD
* Rusi koriste nepažnju EU - Srbija postaje "trojanski konj" Rusije?
- Bio je to krajnje kontroverzan potez. Čak ni sve zemlje članice EU nisu se saglasile sa tom politikom, s obzirom na to da su neke od njih bile zabrinute za šire posledice - rekao je on.
Španija je nije podržala zbog Baskije i Katalonije, a Grčka i Kipar zbog Severnog Kipra.
Američki državni podsekretar za politička pitanja R. Nikolas Berns je u februaru 2008. godine objašnjavao zašto je Kosovo jedinstven slučaj, ali, kako kaže Karpenter, Rusija je pokazala da to nije tako, a kao dokaze je predstavila secesionističke pokrete u Gruziji, koji su uspostavili nepriznate države Južnu Osetiju i Abhaziju.
Mihail Sakašvili imao je malu vlast u obe teritorije i ruski mirovnjaci su došli na teren u Južnu Osetiju.
- Kao što je bilo očekivano, SAD i njeni saveznici okrivili su Moskvu za sukob, iako je naknadna istraga EU pokazala da najveći deo krivice ide Sakašviliju. Taj rat je trajao samo pet dana, a kad je bilo gotovo, Kremlj je jasno stavio do znanja da će nastaviti da štiti autonomiju kako Južne Osetije i Abhazije. Paralele o ulozi NATO-a da spreče Srbiju da povrati kontrolu nad Kosovom nisu bile suptilne. Administracija Džorža Buša osudila je početnu invaziju i sve kasnije akcije Kremlja. Ali, kao što Rusija nije mogla ništa da učini na Kosovu, Zapad je još manje mogao da učini u Gruziji - kaže on.
Zapad i Rusija ulaze u konflikt
Kako piše Karpenter, ovo je samo još jedan korak u kontinuiranom pogoršanju odnosa između Zapada i Rusije.
Kosovski presedan ponovo se obio o glavu SAD 2014. godine kada je Rusija anektirala Krim, na šta je Vašington reagovao sa još većim besom i Kremlju uveo sankcije.
- Tadašnji američki predsednik Barak Obama oštro je govorio kako Rusiji ne može biti dozvoljeno da prekraja granice Evrope na puščane cevi. Niko od novinara nije pitao predsednika šta misli NATO-a učinio na Kosovu - rekao je Karpenter.
On smatra da je intervencija na Kosovu dala "ovlašćenje veoma neprijatnom političkom pokretu - Oslobodilačkoj vojsci Kosova - koja je nastavila niz kršenja ljudskih prava".
Karpenter dalje kaže kako je ta intervencija transformisala NATO od odbrambenog vojnog saveza u mehanizam za agresivne napade na nacije.
- Nasilno otimanje teritorije jedne suverene države stvorio je šablon koji zabrinjava u međunarodnom sistemu nakon perioda Hladnog rata. Vašington i dalje ugrožava međunarodno pravo uprkos SB UN. Na kraju su akcije SAD i njenih saveznika na Kosovu dodatno zatrovale odnose sa Rusijom. U svakom pogledu, misija SAD na Kosovu bila je kontraproduktivna - zaključuje on.
