Opozicija pravi vladu u Makedoniji, Gruevski pada: Ovo je korak ka Velikoj Albaniji
Lider opozicionog Socijaldemokratskog saveza Makedonije (SDSM) Zoran Zaev formiraće novu makedonsku vladu, nakon što je postigao usmeni dogovor sa albanskim partijama u toj zemlji i pristao na sve njihove uslove.
Posle albanskih stranaka "Besa" i Alijansa za Albance i najveća albanska partija DUI javno je saopštila da podržava Zorana Zaeva, koji važi za prozapadnu opciju. Tako će Zaev uz podršku Albanaca dobiti 69 poslaničkih mesta u parlamentu, i time premašiti neophodnu kvotu za prostu većinu (61 poslanik).
Zaev je u četvrtak izjavio da očekuje da nova vlada bude formirana u martu nakon što je njegova SDSM postigla dogovor o svim ključnim pitanjima sa albanskim strankama.
- Sada moramo da se dogovorimo o raspodeli ministarstava i reformskoj platformi buduće vlade - rekao je Zaev novinarima u Sarajevu, prenosi Rojters.
Ispunjenjem albanskih zahteva pravi se veliki korak ka stvaranju tzv. "velike Albanije", smatraju pristalice bivšeg premijera Nikole Gruevskog, koji uprkos tesnoj pobedi na nedavnim izborima (njegova stranka osvojila 51 mandat naspram 49 koliko je osvojila SDSM) nije uspeo da formira vladu baš zbog toga što nije želeo da ispuni kontroverzne albanske zahteve.
Makedonija se već dve godine nalazi u dubokoj političkoj krizi, a ovi izbori, koji su raspisani kao deo sporazuma četiri vodeće stranke uz posredstvo EU, trebalo je da ukažu na put izlaska iz krize, koja je dodatno podgrejana optužbama da je Vlada prisluškivala kako opoziciju tako i građane Makedonije.
Šta su tražili Albanci?
Pročitajte još:
* Kako je Edi Rama srušio dogovor Gruevskog i Albanaca
Albanske partije iznele su čitav niz zahteva, a među njima su najveći svakako ozvaničenje albanskog jezika na celoj teritoriji Makedonije, kao i kantonizacija i veća prava za albansko stanovništvo. Uz to, debata o promeni himne, zastave i grba, kao i imena same države ukazuje na cilj da Makedonija i zvanično albanizuje.
Poziva se i na usvajanje rezolucije o Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje "genocid nad albanskim narodom u Makedoniji" u periodu 1912. do 1956. godine.
Albancima je do sada ispunjeno maltene sve što su tražili. Ohridski sporazum je praktično federalizovao Makedoniju. Međutim, kada se očekivalo da pritisci prestanu, oni su pojačani, pa je tako zvanično Skoplje 2005. čak dozvolilo Albancima da ističu albansku zastavu u oblastima gde imaju većinu.
Albanci su bili na korak od dogovora sa Gruevskim, međutim pregovori su propali nakon što je bivši premijer odbio reviziju Ohridskog sporazuma.
- To su zahtevi kojima se samo pravi netrpeljivost i koji će nas posvađati jedne sa drugima. Naši pregovori sa DUI koji nam je bio dugogodišnji partner u prošloj Vladi, propali su upravo zbog insistiranja da albanski bude zvanični jezik na teritoriji cele zemlje - rekao je Gruevski u nedavnom intervjuu za TV Nova, i poručio da će "bez problema otići u opoziciju".
"Večernji list" je preneo reči dr Arbena Taravarija, glavnog sekretara Alijanse za Albance, koja je osvojila pet zastupničkih mesta. On je potvrdio da su albanske stranke potpisale deklaraciju po kojoj daju podršku Zoranu Zaevu.
- Gruevski je celu predizbornu kampanju vodio šovinistički i antialbanski. Tražili smo i reviziju Ohridskog sporazuma i još neke promene u Ustavu. Gospodin Zaev za sada neće imati dve trećine u parlamentu, ali je obećao da će promeniti Ustav čim se steknu uslovi – rekao je Taravari.
Predsednik Ivanov na potezu
Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov ranije je rekao da će ponuditi mandat onoj partiji koja sakupi 61 mandat za sastav vlade. po svemu sudeći, to će biti Zoran Zaev, koji u Makedoniji važi za čoveka Zapada i koji je javno rekao da je spreman da ovu državu federalizuje, odnosno podeli na dve jedinice - albansku i makedonsku.
Međutim, brak između SDMS i Albanaca, koji bi mogao biti sklopljen iz čistog računa, savim sigurno, a to pokazuju sve analize, zauvek može da izbriše sa mape Makedoniju kakvu danas poznajemo, smatra ruski "Sputnjik". Analitičari ovakav epilog ocenjuju kao poraz ruske politike u Makedoniji.
Šta je Ohridski sporazum čiju reviziju Albanci žarko žele
Ohridskim sporazumom, koji je sastavni deo makedonskog Ustava, posle oružanih sukoba Albanca i Makedonca 2001. godine, uspostavljen je mir. Sporazum je Albancima, kao najvećoj manjini u Makedoniji, omogućio široka prava koja su na samoj granici sa pravom na autonomiju.
Vlada koju bi formirao Zoran Zaev Albancima bi omogućila da određenim zakonskim aktima (jer ne postoji dvotrećinska većina u Parlamentu za izmenu Ustava) dobiju punu autonomiju unutar Makedonije. Takav sled događaja značio bi faktički i teritorijalnu podelu ove države. A to bi dalje moglo da vodi ka takozvanom "kosovskom scenariju", čime bi ostatak Makedonije bio teritorijalno sveden na razmere koje bi za Makedoniju kao državu bile neodržive. Ovakav scenario bi bez svake sumnje doveo ne do napetosti i nove destabilizacije, već do mnogo ozbiljnijih sukoba.
Priče o Džordžu Sorošu
Nikola Gruevski optužio je i medije, za koje je rekao da dobijaju novac od milijardera Džordža Soroša, istakavši da su "dobili zadatak da ocrne njega i njegovu stranku, i predstave ih kao antialbance".
U isto vreme, lider SDSM-a Zoran Zaev održao je sastanke sa ambasadorima Nemačke, Švedske, Poljske i Amerike, kojima je predočio potrebu da Makedonija krene napred i upoznao ih sa pregovorima koje vodi sa albanskim partijama o formiranju vladajuće koalicije i mogućnosti formiranja Vlade. Na kraju se to ispostavilo kao pobednička formula.
