Zbog ovog dokumenta pala je krv u Skoplju
Političkoj drami u Makedoniji ne nazire se kraj. Opozicija je nakon izglasavanja Talata Džaferija za predsednika Sobranja najavila formiranje nove vlade, a pristalice VMRO-DPMNE Nikole Gruevskog nove proteste. U srži problema je dokument nazvan "Tiranska platforma".
Platformu su usvojile Demokratska unija za integraciju (DUI), pokret "Besa" i Alijansa za Albance u januaru ove godine, mesec dana nakon izbora i upravo ovaj dokument postavljen je kao uslov SDSM-u Zorana Zaeva za podršku formiranje vlade, piše "Blic".
Dokument je brzo podigao buru u regionu. Veći deo javnsoti ocenio ga je kao korak ka osnivanju Velike Albanije sa jasnim granicama i podelu i rasparčavanje Makedonije. Za Srbiju posebno je bio problematičan zahtev za usvajanje rezolucije u Sobranju kojiom bi Srbi i Srbija bili optuženi za navodni genocid počinjen nad Albancima u toj zemlji u periodu između dva rata.
Demokratska partija Srba u Makedoniji tvrdila da se u toj rezoluciji "izričito traži da srpski narod bude proglašen genocidnim", ali iz SDMS to je demantovano i loptica je prebačena na drugu stranu. Zaevje tvrdio da je reč o propagandi VMRO DPNME i pokušaju da se "Makedonci posvađaju sa bratskim srpskim narodom".
Većina analitičara ocenila je da bi pokušaj da se donese takva presuda bio uzaludan jer ne postoji pravno utemeljenje za tako nešto, kao i da je reč o klasičnoj provokaciji.
"Nije Tiranska platforma, nego platforma Albanaca iz Makedonije"
Sporna platforma usvojena je u januaru, prema rečima lidera DUI, pod pokroviteljstvom albanskog premijera Edija Rame koji se brzo ogradio od "pokroviteljstva" i izjavio da sporni dokument nije "Tiranska platforma", već "platforma Albanaca iz Makedonije".
Iako je Rama tvrdio da je Albanija pružila pomoć kroz dijalog, odnosno, kako je rekao, rukovodstvo Albanije "imalo je odvojene sastanke sa liderima albanskih partija u Makedoniji i na tim sastancima su vođene beleške, a onda su te beleške objedinjene na jednom papiru".
Šta još sadrži Tiranska platforma?
* Poziva se i na usvajanje rezolucije u Sobranju kojom se, kako se tvrdi, osuđuje "genocid nad albanskim narodom u Makedoniji" u periodu 1912. do 1956. godine
* Albanci bi trebalo da budu smatrani konstitutivnim narodom Makedonije
* Uvođenje albanskog kao službenog jezika. Zahteva se i upotreba albanskog jezika na svim državnim nivoima, kao i da u Ustavu treba da stoji da su zvanični jezici Makedonije "makedonski sa svojim ćiriličnim pismom i albanski sa svojim alfabetom"
* Rešavanje spora oko imena Makedonija
* Otvaranje debate o zastavi, himni i grbu Makedonije. Albanaci tvrde da se ovaj zahtev odnosi na potrebu da državni simboli "odražavaju multietničnost društva i entičku jednakost", dok se sa druge strane tumači kao "albanizacija" Makedonije
* Stvaranje "integrisanog graničnog upravljanja" na granicama sa Kosovom i Albanijom (što je većem delu javnosti okarakterisano kao uspostavaljanje granica Velike Albanije)
Demanti je stigao od samog Zaeva, koji je, braneći Tiransku platformu, potvrdio da je dokument sastavljen u albanskoj prestonici.
- Deklaracija je potpisana u Tirani. Sastavljena je u Makedoniji kao deo njihovih predizbornih programa, ali su se sastali u Albaniji kako bi se sve stranke albanskog bloka okupile na jednom mestu - rekao je tada Zaev.
Platforma je bila na stolu i u neuspešnim pregovorima s prvim mandatarom, liderom VMRO-DPMNE Nikolom Gruevskim, koji je kasnije ovaj dokument nazovao "korakom ka osnivanju Velike Albanije".
