Posle Trampa - propast: Evo kako bi svet mogao da izgleda do 2021.
Za malo kog američkog predsednika bilo bi nezahvalno prognozirati kako bi svet izgledao po isteku četvorogodišnjeg mandata u Beloj kući. Donald Tramp preti na sve strane, svađa se sa kim stigne, ignoriše pritom savetovanje sa stručnjacima i savetnicima. Špigelov analitičar Henrik Muler pozabavio se prognozama na šta bi svet mogao da liči 2021. godine.
Unutrašnja i spoljna politika, ekonomija, okolina, obrazovanje, ništa neće ostati pošteđeno Trampovog uticaja, a hoćemo li sve to i izdržati? Muler se držao srednjeg scenarija, niti katastrofičnog poput nuklearnog rata, niti nekog posebno optimističnog.
Trgovinski rat i posledice
Kao što je i obećavao, Tramp se razbacuje uvođenjem carina prema državama koje je označio kao suparničke. Ove su mu uzvratile i došlo je do zatvaranja ekonomija na sve strane unutar nacionalnih granica ili manjih skupova nacija. Većina stranih proizvoda poskupela je usled visokih carina, ali i toga što se sve više proizvodi u zemlji potrošnje.
Pročitajte još:
* "Njujork tajms": Da li je 2017. najopasnija godina još od II svetskog rata?
* "Amerikanci regrutuju ruske diplomate, kad Tramp počne..."
Mnoge bogatije nacije beleže pad blagostanja, ali u SAD se proizvodnja pomalo vraća. Pozitivno samo na prvi pogled, jer počinje pravi trgovački rat. Na visoke carine SAD-a reakcija tržišta je da se valute poput meksičkog pezosa, kineskog juana ili evra prilagođavaju tako da malo gube na vrednosti. Dolar stoga ispada prejak, Tramp sve redom optužuje za manipulaciju valutom - počev od Meksika, preko Kine, sve do EU-a - zabranjuje uvoz nekih njihovih proizvoda, oni mu uzvraćaju.
Događa se ono što se G20 2009. godine dogovorio, zbog izbijanja krize, da neće činiti - ponavljanje protekcionističke spirale velike depresije iz 1930-ih. Takvo stanje praktično razara osetljivi svetski monetarni sistem, posebno stradaju male ekonomije i male firme. Vlade stoga preuzimaju kontrolu nad svojim središnjim nacionalnim bankama i polako novac počinje da se koristi kao oružje, piše express.hr.
Svet ispresecan linijama sukoba
Svetski sistem koji su činili UN, STO, Svetska banka, MMF, NATO više ne postoji. Tramp vodi takvu politiku da u datom trenutku sprovodi isključivo ono što će učiniti da SAD izgleda još snažnije nego pre njegovog mandata, mada to može biti i samo privid, i ne obazire se na međunarodne ugovorne obaveze. SAD se povukao i iz Evrope i iz Azije.
Kina sada dominira pacifičkim područjem. Rusija dominira istočnom Evropom prema srednjoj Aziji. Hegemonizam u svojim regionima počinju da prektikuju i Indija ali i Brazil. Samo po sebi to i ne bi bilo problem da se nove pozicije ne utvrđuju gledanjem oružjem preko nišana. I tako se stiže do Bliskog istoka. Izrael, Iran i Saudijska Arabija osećaju se jako nesigurno.
Rusija jeste ostala prisutna u Siriji nakon rata, Amerika jeste prisutna u Izraelu jer želi i dalje da kontroliše svoj deo nafte sa Bliskog istoka. No, kako je Trampova politika ćudljiva, ostavlja utisak delovanja pod raznim ličnim raspoloženjima predsednika SAD-a, a niko nema pojma kakve ciljeve Tramp ima. Ako uopšte ima ikakve. 2021. je tako već četvrta godina u nizu, još od 2017., u kojoj trgovina i proizvodnja oružja drastično raste, uvišestručuje se.
Evropa i Afrika, između čekića i nakovnja
U to šta se dogodilo sa klimatskim promenama Muler ne ulazi, jer to i nije njegovo područje. Ono što 2021. nije sporno jeste da Evropom sa jedne strane pokušava da komanduje Rusija, podupirući političke struje poput populističke desnice, kako bi dovođenjem takvih vlada na vlast pojedinih članica EU-a, te zemlje izvlačila iz EU-a i privlačila sebi. Isto to sa svoje strane čini i SAD.
EU se uprkos tome još održava. Izborila se i sa izbegličkim krizama i krizama sa evrom, ali stalno izbijaju novi problemi, neretko potencirani sa onih dveju strana. To što se EU održala, čak je delimično zasluga i nekoliko srećnih slučajnosti.
Članice EU-a posledično nisu uspele da se dogovore oko zajedničkih vojnih snaga, pa tako zapinje i zajednička odbrana spoljnih granica EU-a. Članice EU-a stoga se samostalno naoružavaju. Afrika je pak sve gore mesto za život. I zbog klimatskih promena i zbog haosa u svetu i zbog rastućeg stanovništva. Svet je postao siromašniji, opasniji i gori.
To nije najgori scenario
Marin Le Pen ipak nije osvojila izbore. Nije došlo do finansijskog raspada EU, Tramp nije pokrenuo nijedan veliki rat, nacionalistički populisti u EU nisu uspeli da preumu vlast. I nije došlo do globalne finansijske kataklizme.
