"Njujork tajms": Da li je 2017. najopasnija godina još od II svetskog rata?
"Ceo svet je u strahu od posledica Bregzita i izbora Donalda Trampa za novog američkog predsednika. I jedno i drugo posledice su straha od urušavanja globalne ekonomije koja se, posle nekoliko decenija neupitne vladavine bogataša, nakon velike finansijske krize našla u vakuumu. Problem je i što glavnim donedavnim pokretačima globalne ekonomije, bankarima i investicionim mogulima, danas malo ko veruje", piše "Njujork tajms".
Nemački "Špigl", najavljuje novo doba protekcionizma u velikoj priči o Trampovom napadu na nemačku i globalnu ekonomiju. Iako se u Trampovoj kampanji, u velikom njenom delu, činilo da je problem pre svega u Kini i, uopšte, Aziji, sada je u pitanju Nemačka, a to znači i da je novim američkim smerom ugrožena cela Evropska unija.
Tri scenarija
Kako će zapravo izgledati Trampova ekonomska politika? Krajem novembra prošle godine, nedugo posle američkih izbora, Nil Irvin, analitičar "Njujork tajmsa", analizirao je tri moguća pravca Trampovih akcija.
"U odnosima SAD-a s većim trgovinskim partnerima zaista postoje neki elementi koji su disfunkcionalni i na kraju nepovoljni za SAD, zauzimajući agresivniju poziciju Trampova administracija mogla bi postići bolje sporazume", navodi list.
Njegov drugi scenario već je predvideo grublju igru: "Čvrsta upotreba autoriteta pozicije predsednika SAD-a mogla bi dovesti do ozbiljnih neželjenih posledica, najviše za same Sjedinjene Države", pisao je Irvin.
"Zamislite šta bi se dogodilo da Tramp zaista uvede 45-odstotnu carinu na sve što se uvozi iz Kine, što je bila jedna od najava u njegovoj kampanji? Ili ako uvede mehanizam koji će podizati carinske stope sve dok se ne smanji trgovinski deficit s pojedinom zemljom? Svaki takav potez neizbežno bi izazvao globalno širenje. Povratni udari iz tih zemalja mogli bi da bole", dodaje autor.
Nije teško predvideti da je treći Irvinov scenario predvideo veliki "preokret svetskog ekonomskog poretka". I tu bi, u nekoj mekšoj varijanti, svetsku ekonomiju poremetili trgovinski ratovi koje bi pokrenule vlade zemalja - trgovinskih partnera na koje su primenjene "kaznene mere".
Gube se radna mesta, padaju cene roba i usluga
Najopasnija varijanta Trampove politike, ona u kojoj se grade zidovi i naplaćuju nerazumne carine, mogla bi, međutim, da potpuno razori globalni sistem trgovinskih veza u čijem su građenju nakon Drugog svetskog rata upravo SAD imale jednu od najvećih uloga.
- Diplomate su danas više nego ikada pod uzbunom. Prvi put nakon Drugog svetskog rata našli smo se u situaciji da su ugrožena temeljna načela američke spoljne politike - savezi i otvorena svetska ekonomija pod vođstvom SAD - kaže Tomas Rajt, stručnjak za spoljnu politiku.
Sporazumi koje sada raskida Trampova administracija doveli su do nezapamćenog pada cena roba i usluga, ali i do sporijeg rasta plaća na domaćem tržištu, kao i do gubitka značajnog broja radnih mesta u radno intenzivnim industrijama koje su pogone odselile u zemlje gde je rad jeftiniji.
Šta ako Tramp autoritarnim vođenjem politike uspe da demontira sistem liberalne demokratije? Posledice takvog radikalnog političkog pomaka ne mogu biti ograničene samo na Ameriku. Kada tome dodamo već izvestan Bregzit i neizvesne, ali za sudbinu EU možda ključne izbore u Francuskoj, Nemačkoj i Holandiji, 2017. je potencijalno najopasnija godina od 1945.
