Generalni štrajk protiv Trampa?
Da li će plan uspeti, ostaje neizvesno. Međutim, već sam poziv na generalni štrajk 17. februara u Sjedinjenim američkim državama pokazuje koliko je u zemlji jak otpor prema predsedniku Donaldu Trampu, piše "Dojče vele".
Na pitanje, kada je poslednji put održan generalni štrajk koji je paralizovao SAD odgovor glasi: Nikad.
- Generalni štrajkovi ne postoje u Sjedinjenim Američkim Državama - kaže istoričar Kevin Bojl i stručnjak za američke društvene pokrete.
- Generalni štrajkovi postoje na lokalnom nivou. Ali i oni su veoma retki. Poslednji veliki štrajk održan je 1946. godine u Oklandu u Kaliforniji - istoričar kaže Endrju Vender Koen.
Dakle pre 70 godina, desetine hiljada radnika štrajkovali su u borbi za pravo na članstvo u sindikatu. U novije vreme se širom zemlje godišnje održi samo oko 20 do 30 većih štrajkova, to znači štrajkova na kojima učestvovuje najmanje 1.000 zaposlenih.
Baš zato što su masovni štrajkovi u SAD toliko retki, pozivi na generalni štrajk od strane organizatora Ženskog marša i drugih grupa, ne samo da su vredni pomena, već bi ih trebalo označiti kao hrabar potez.
- Ova ideja je prilično neobična. To da ljudi uopšte o tome pričaju, ilustruje kolika je opozicija protiv Trampove vlade. To nam pokazuje dramatičnu stopu mobilizacije u SAD u protekle dve nedelje - kaže Bojl.
Ovu ideju u javnost je iznela Fransin Prouz, književnica i bivša predsednica američkog PEN Centra. Razlog zbog kojeg je pozvala na generalni štrajk, prilično je jednostavan, kaže ona:
- Deo mene misli da su novac i trgovina jedino do čega je stalo ovim ljudima (na vlasti). I zato je možda jednodnevni opšti štrajk jedino što može da ih pogodi. Međutim, to ne znači da uspeh generalnog štrajka treba meriti samo po uticaju na ekonomiju.
- Pretpostavimo da svi Amerikanci tog jednog dana ne odu na posao, ne kupuju, ne putuju - mislim da to ne bi Donalda Trampa navelo da podnese ostavku - rekla je Prouz. Zbog toga je važno da se ne fokusira na određenu vrstu protesta ili na konkretnu akciju, nego da se svaki protest vidi kao vežba za sledeći put.
