Rešetnjikov: Ceo Balkan je pod okupacijom Amerikanaca
Generalni direktor Ruskog instituta za strateške studije (RISI) Leonid Rešetnjikov rekao je da se sa "sigurnošću može govoriti da se vlast u Srbiji nalazi pod kontrolom SAD".
- Posle raspada SSSR-a i iznuđenog odlaska Rusije iz Istočne Evrope, Bugarska i Srbija našle su se, u stvari, pod okupacijom SAD. To se posebno odnosi na Bugarsku koja je već ušla u sastav NATO-a i EU. Njena elita u potpunosti zavisi od Amerikanaca i njihovih saveznika u Briselu... Zato nema ničeg čudnog u tome što su bugarske vlasti odbacile projekat “Južni tok“ - rekao je Rešetnjikov.
Pročitajte još:
* “Rusija se mora vratiti na Balkan“
On je u intervjuu za časopis "Gasprom" rekao da se, nažalost, u Srbiji situacija odvija po sličnom scenariju.
- Ta zemlja još nije stigla da uđe u NATO i EU i zato njena elita ima malo više mogućnosti da manevriše, ali se sa sigurnošću može govoriti o tome da se vlast u Srbiji takođe nalazi pod kontrolom SAD - naglasio je Rešetnjikov.
Kako SAD kontroliše evropsku elitu
Na pitanje zbog čega su vlasti te dve zemlje potpisivale sporazum sa Rusijom i uzimale na sebe obaveze u vezi sa izgradnjom "Južnog toka" ako su znale da ih neće realizovati, Rešetnjikov je rekao da su se nadali da će im SAD i Brisel dozvoliti da realizuju taj projekat, jer su shvatili da će biti koristan za njihove zemlje i pokušavale su da "nagovore svoje tutore u SAD i EU da odobre izgradnju gasovoda".
- Postojala je i svojevrsna energetska ucena, posebno u Bugarskoj. Zapadnim partnerima je govoreno: ako ne date sledeću tranšu - gradićemo “Južni tok“. Do određenog momenta takva politika je funkcionisala. Ipak, na kraju su SAD i Evropska komisija zauzele čvrst stav protiv tog projekta i zato Bugarima i Srbima ništa drugo nije preostalo osim da salutiraju i odustanu od izgradnje - kaže Rešetnjikov.
Upitan da li Amerikanci drže pod kontrolom evropsku elitu zahvaljujući nekim kompromitujućim podacima koje imaju, Rešetnjikov je odgovorio da postoji ceo niz mehanizama za uticaj.
- Tu je i kompromitovanje i opasnost od organizovanja državnog prevrata, kao i fizičke likvidacije nepodobnih političara. Treba shvatiti da CIA već odavno nije samo obaveštajna služba, nego struktura koja kontroliše elite drugih zemalja, često i putem sile. Ali, ne treba zaboraviti ni “medenjake“. Amerikanci mogu i dobro da plate svojim slugama. Kad se političar nađe pred izborom - ići protiv SAD i sa velikom verovatnoćom lišiti se vlasti, novca, a onda i života ili ispunjavati njihove zahteve i postati imućan čovek - apsolutna većina bira drugu varijantu - ističe Rešetnjikov, a prenosi "Vostok".
Problemi i sa "Turskim tokom"
On je ocenio da je potpuno realna izgradnja gasovoda na teritoriji Turske, ali da dalje nastaje mnogo problema.
- Ključno pitanje je u tome ko će dati novac za izgradnju. Grčka, Makedonija i Srbija nemaju potreban novac. Teoretski, Rusija može da im pozajmi novac pod uslovom da ga kasnije vrate na račun plaćanja za tranzit gasa. Ali, Evropska komisija će insistirati da se projekat realizuje u okviru Trećeg energetskog paketa koji podrazumijeva da polovinu izgrađenih kapaciteta treba dati nekom drugom isporučiocu. U takvim okolnostima nije jasno kada se taj projekat može isplatiti - naglašava Rešetnjikov.
On je dodao da će Rusija teško pristati da finansira izgradnju gasovoda kojim će se transportovati gas iz drugih zemalja.
Rusija na Balkanu
Na pitanje kako ocenjuje sadašnje stanje ruske "meke sile" na Balkanu, Rešetnjikov je rekao da se to prisustvo praktično ne oseća.
- Mi smo otišli sa prvih linija i sada moramo sa SAD da vodimo rat na teritoriji Ukrajine, odnosno, u svojoj kući. U Donbasu ginu ruski ljudi, a da smo mogli da očuvamo svoje pozicije u Istočnoj Evropi, onda bi se sa Amerikancima sreli na daljim linijama - kaže on.
On je naglasio da Rusija danas ne pruža gotovo nikakvu podršku svojim saveznicima u balkanskim zemljama.
- Govorim o celim slojevima stanovništva koji se prijateljski odnose prema Rusiji i o političkim partijama koje ih predstavljaju. I dalje nastavljaju da rade centri za učenje ruskog jezika, održavaju se neke kulturne manifestacije, ali o njima malo ko zna. Mi treba da uspostavimo stalni dijalog na nivou studenata, naučnika, političara, biznismena, delatnika u kulturi i umetnosti - ocenio je Rešetnjikov.
