Zagrmeo ruski medved, Putin je najmoćniji čovek na planeti
Kada se na trenutak osvrnemo u ne tako davnu prošlost, na kraj 2015. godine, možemo da vidimo Rusiju u ozbiljnim problemima. Niske cene nafte pritiskaju ekonomiju već oslabljenu sankcijama Zapada i krizom rublje, dok se na međunarosnoj sceni suočava sa sveže započetom intervencijom u Siriji i krizom u odnosima sa Turskom zbog obaranja aviona... A onda je došla 2016. i začula se rika ruskog medveda tek probuđenog iz zimskog sna.
Ruski trijumf u Siriji
Ulazak Vojske Rusije na front u Siriji bio je svojevrstan šok za Zapad, koji je tamo pod okriljem borbe protiv Islamske države pokušavao da sprovede nasilnu promenu vlasti i instaliranje još jednog satelitskog režima. Ipak, ni sva negodovanja ni protestovanja nisu sprečila Vladimira Putina da se odazove da na poziv Bašara al Asada pošalje trupe i naoružanje u borbu protiv džihadističke pošasti.
Rusija je zajedno sa sirijskim snagama pedalj po pedalj potiskivala teroriste i vrlo brzo preuzela palicu glavog borca protiv islamskog terora u regionu. U vrlo kratkom periodu pokazalo se da je potrebno samo odlučnosti da bi se pobeđivalo i demistifikovala prljava igru Zapada. Posle nešto više od godinu dana, ruske i sirijske snage izvojevale su pobedu u Alepu, jednom od glavnih uporišta ID-a i započele slom takozvane Islamske države.
Vladimir Putin je tako postao svojevrsni heroj u Siriji i veliki pobednik geostrateških igara. Rusija je efikasnim rešavanjem sirijske krize postala glavni igrač na svetskoj sceni, a osim sloma ID-a koji je na pomolu, Rusija je imala priliku da testira deo svog ubitačnog vojnog arsenala i pokaže svetu delić svoje moći i tako pošalje jasnu poruku. Dovoljno je bilo videti reakcije zapadnjaka na pojavu "Admirala Kuznjecova" i njegove mogućnosti kako bi se shvatilo da je Putin u Siriji igrao na mnogo više od pobede nad teroristima.
Povratak Erdogana pod krilo Rusije
Iako su u jednom trenutku odnosi Moskve i Ankare bili na ivici pucanja, sve se promenilo tokom godine: Zvanično izvinjenje Turske Rusiji zbog obaranja aviona, uspostavljanje ekonomske saradnje i povrataka ruskih turista na turske obale bile su samo niz poteza koji je saradnju dve zemlje ponovo doveo na pravi kolosek. Neuspeli vojni puč u Turskoj za koji Erdogan krivi i SAD, dodatno je politiku Ankare okrenuo prema Kremlju. Redžep Tajip Erdogan i Vladimir Putin su se sreli tri puta u 2016. godini, a ni šokantno ubistvo ruskog ambasadora u Turskoj Andreja Karlova nije narušilo ponovo uspostavljene odnose dve sile. Rusija i Turska su u smiraj 2016. započeli saradnju i na uspostavljanju primirja u Siriji bez čekanja na reakciju Zapada.
Američki rolerkoster
Jačanjem na planetarnom nivou, Rusija je neminovno postajala trn u oku američke administracije. Hladnoratovska retorika o sovjetskom arhineprijatelju postala je perpetum mobile Obamine administracije. Ekonomske sankcije prema Rusiji i pritisak na celu Evropu da učini isto, bile su svakodnevica u akcijama zapada. Korišćenjem NATO-a i marionetskih vlada na granicama sa Rusijom, uz neizbežno zveckanje oružjem, značajno je zaoštrilo odnose na relaciji Vašington-Moskva.
Ipak turbulencije u sopstvenom dvorištu i šokantni rezultati predsedničkih izbora doveli su do veleobrta. Tramp je još u jeku kampanje najavio saradnju sa Rusijom, a da misli ozbiljno pokazao je posle izbora za prvog čoveka SAD-a. Ni u Kremlju nisu krili zadovoljstvo pobedom Donalda Trampa, a postavljanjem u svoj kabinet ljudi poput Reksa Tilersona, koji je blisko sarađivao sa Rusima, pokazali su da Tramp želi da napravi zaokret u politici SAD-a.
I sam tok izbora u SAD imao je rusku notu po tvrdnji poraženih demokrata. Hilari Klinton je optužila Putinove hakere kao direktne krivce za krah na izborima, a poslednji potezi Obamine administracije pokazuju da se establišment ne miri sa promenom stvari. Obama je u poslednjim danima 2016, na manje od mesec dana od inauguracije Donalada Trampa, odlučio da protera 32-je ruskih diplomata i tako poslednjim trzajem pokuša da dodatno oteža život Donaldu Trampu.
Parlamentarni izbori i ekonomska konsolidacija
U pozadini krupnih događaja na svetskoj političkoj sceni, u Rusiji su održani parlamentarni izbori. Odziv glasača bio je izuzetno nizak, a stanje u parlamentu se nije promenilo. Jedinstvena Rusija Vladimira Putina ostala je vodeća sila u Rusiji, a u parlamentu su ostale mahom stare snage. Nijedna nova stranka nije postala parlamentarna, a ljudi ruskog predsednika mogu da nastave sa sprovođenjem aktuelne politike Kremlja.
Rusija je i na ekonomskom planu uradila mnogo. Rublja se stabilizovala i postala jedna od najjačih valuta. Proizvodnja nafte je smanjena u dogovoru za članicama OPEKA kako bi se postigla stabilnost na tržištu "crnog zlata", a jedan od bitnijih događaja bio je i povratak Rusije na svetske berze.
Rusija je posle 2013. pustila na tržište obveznice u vrednosti od nekoliko milijardi koje su vrlo brzo pokupovali investitori iz Velike Britanije, SAD-a i Azije. Rusija je prvi put posle 2011. godine doživela i pad inflacije, što je bio dobar stimulans za rusku ekonomiju, a ostvaren je i napedak na duing biznis listi Svetske banke, na kojoj je Rusija sa 51. skočila na 40. mesto.
Jedan od ključnih događaja na ekonomskom planu bila je prodaja dela vlasništva Rosnjefta, ruskog naftnog giganta. Investitor iz Katara je za 19,5 procenata vlasništva platio više od 10 milijardi dolara.
Da ne teku med i mleko u Rusiji pokazali su i pojedini skandali. Onaj koji je najviše odjeknuo u svetu bio je doping skandal sa ruskim sportistima. Iako je u značajnoj meri suspenziji ruskih atletičara kumovala i politika, činjenica je da se desila neka vrsta organizovanog dopinga. Iako ruska administracija negira da je država imala udela, stiglo je obećanje da će se država pozabaviti problemom koji je uzdrmao ruski sport.
Na unutrašnjem planu Rusiju je najviše uzdrmala korupcionaška afera sa Aleksejom Uljukajevim, jednim od čelnih ljudi Rosnjefta, koji je optužen da je primio mito od 2 milijarde kako bi falsifikovao izveštaj o kompaniji Bašnjeft. Rusi su brzo reagovali i uhapsili Uljujkajeva.
Velika tragedija sa padom ruskog vojnog aviona Tu -154 potresla je ceo svet. Avion koji je na ratište u Siriji prevozio, između ostalih i čuveni anasambl Aleksandrov, srušio se u more i odneo u smrt 92 života zbog čega je u Rusiji proglašena nacionalna žalost.
Rusija u 2017. godinu ulazi uzdignute glave. Ekonomske, vojne i političke pobede ponovo su ustoličile ovu zemlju kao svetsku velesilu i možda i glavnog globalnog itgrača. Vladimir Putin je, sa svojom administracijom, gomilom poteza velikog državnika uspeo da ruski brod izvuče iz bure, a brojni događaji i promene na svetskoj sceni samo najavljuju ono što je već mnogima postalo jasno - rusko vreme tek dolazi.
