Na pomolu novi rat: Erdogan naljutio Putina i Trampa
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan otpočeo je rat sa Kurdima, čime se usprotivio planovima Rusije, Sjedinjenih Američkih Država i sirijskog predsednika Bašara al Asada.
Osveta Erdogana donela je dramatičan novi zaplet nakon prekograničnog napada na grad Afrin u Siriji.
Opirući se Rusiji, Americi i Bašaru al Asadu, turski vođa stavio je ulog na pobedu nad sirijskim Kurdima, ali bi njegov rizičan potez lako mogao da krene nizbrdo.
Inicijalni upad turskih trupa i njihovih saveznika iz Slobodne sirijske armije u nedelju, nastavio se višednevnim bombardovanjima avijacijom i artiljerijom.
Ipak, milicija Kurda koja broji oko 10.000 boraca nije dala nijedan centimetar tla, dok ukopani brane Rojavu, feudalnu domovinu Kurda.
Tokom 2011. godine, nakon što je rat u Siriji eksplodirao, Erdogan je usvojio ciljeve Zapada da Asada mora da sruši.
Islamska država
Kada se Islamska država uzdigla u Siriji i Iraku, Turska kao NATO članica navela je njen poraz kao prioritet.
Pročitajte još:
* Svet u 2017. godini: Pobeda nad Islamskom državom i Trampova prva godina na vlasti
* Turska: SAD legalizuju teroriste u Siriji
Međutim, 2015. godine kada je prekid vatre između Turske i Kurdistanske radničke partije prekinut, "teroristička pretnja" Kurda postala je opsesija turksog predsednika, piše "Gardijan".
Erdogan je iskoristio neupešni pokušaj vojnog puča u svojoj zemlji da opravda udar na prokurdske političke partije, čiji izabrani lideri još sede u zatvorima.
Sklopio je dogovor sa Asadovim saveznicima, Rusijom i Iranom, prihvatajući njihovu agendu u Siriji, a za uzvrat su oni pristali na njegovu prvu ekskurziju u Siriji 2016. godine.
Za Erdogana, ideja o autonomnom i nezavisnom kurdskom identitetu, koji se prošteže od severa Iraka do Turske, predstavlja noćnu moru, i prevencija tog scenarija je bacila u senku sva druga pitanja.
Ipak, glavni problem, osim Kurda, je i što ga nijedan od velikih igrača ne podržava.
Tako je morao prošle nedelje da pošalje zvaničnike u Moskvu kako bi dobio pristanak, ali je rusko Ministarstvo spoljnih poslova izrazilo ozbiljnu zabrinutost u nedelju.
Kome se sve zamerio?
Rusija je, u novom razvoju događaja, povukla kopnene snage kako bi izbegla slučajne sukobe, ali i dalje kontroliše vazdušni prostor iznad Afrina i mogla bi da se uključi u svakom trenutku.
Asad je besan na Erdogana, a verovatno i Iran. Damask je zapretio da će uzvratiti pogotovu ako Turci nastave dalje na istok ka Mabiju, još jednom utvrđenju Kurda.
I Asad i Rusija i Iran radije bi da Kurdi kontrolišu sever Sirije nego ID, ili pobunjenici su pod podrškom Amerike, što bi Erdoganovo ponašanje moglo da ugrozi.
Turski predsednik se ovim potezom usprotivio i administraciji Donalda Trampa i to ne po prvi put.
Tenzije sa Vašingtonom velike zbog niza svađa sa Ankarom, od pitanja ID, korišćenja turskih baza, viza za Turke, i tvrdnji Erdogana da je vojni puč osmišljen u Americi od strane proteranog propovednika Fetulaha Gulena.
Odbijanje Amerike da okonča podršku Kurdima, koje smatra efikasnim saveznikom protiv ID i sledeće pretnje Al Kaide, dovelo je odnose sa Ankarom do tačke pucanja.
Državni sekretar Reks Tilerson samo je pogoršao stvari prošle nedelje sa otvorenom podrškom Kurdima.
Plan da se obuči 30.000 boraca pograničnih snaga naterao je Erdogana da reaguje, iako je Tilerson pokušao da popravi stvari rekavši da se radi o pogrešnoj interpretaciji.
Međutim, Erdogan je odlučan i, ispravno ili ne, sever Sirije vidi kao turski bezbednosni problem broj jedan. Iako je sada potpuno izolovan u svetu, čini se da ga više nije briga.
