Svet u 2017. godini: Pobeda nad Islamskom državom i Trampova prva godina na vlasti
Ljudska civilizacija je duboko zagazila u 21. vek, a uprkos meteorskom usponu nauke i tehnologije, planeta kao da nikad nije bila manje bezbedno mesto za život. Globalne igre svetskih moćnika, prirodne katastrofe, plamen terorizma, nestašica hrane i vode i brojni drugi problemi sa kojima se civilizacija suočava u jeku digitalnog doba, ostavlja gorak ukus u ustima i sve nemirniji san i neizvesnost oko budućnosti koja nas čeka. Šta smo to preživeli u godini iza nas? Trampa, Severnu Koreju, "nezavisnost" Katalonije, slom Islamske države, terorističke mapade, uspon desnice, novu krizu u pojasu Gaze...
Trampov vladajući rolerkoster
Pobedom na predsedničkim izborima krajem 2016. godine, svet je dobio nadu da bi u američkoj hegemonističkoj politici moglo da dođe do zaokreta i pre svega do velikih promena u odnosima dve supersile - SAD i Rusije. Ipak, kontroverze su počele od same inauguracije, kada je novi predsednik osporavao tvrdnje o malom broju prisutnih i nastavile su se tokom čitave godine. Od poboljšanja odnosa sa Rusijom nije bilo ništa, a usledile su velike optužbe o mešanju Moskve u izbore u SAD-u.
Tramp je otpustio direktora Federalnog istražnog biroa (FBI) Džejms Komija, ali je posle imenovan bivši šef te službe Robert Muler da ispita da li je bilo saradnje Rusije i Trampovog izbornog štaba. Do sredine decembra, Mulerov tim je podigao optužnice protiv četiri osobe, među kojima su bivši šef Trampovog izbornog štaba Pol Manafort i bivši savetnik za nacionalnu bezbednost Majkl Flin koji je priznao da je lagao FBI.
Dodatne probleme pravio je i sam predsednik svojom aktivnošću na društvenoj mreži Tviter gde je ostavljao brojne kontroverzne poruke na goruća pitanja, optuživao lidere, brojnih država, vodio privatne ratove, vređao i kritikovao na neprimeren način. Trampovi tvitovi, s čestim upotrebama velikih slova, uzvičnicima i povremenim slovnim greškama, davali su ton unutrašnjoj i spoljnoj politici SAD, ali i pružali uvid u raspoloženje i namere američkog predsednika.
Posle burne prve godine predsedničkog mandata koju su pored Tvitova obeležili istraga o dosluhu Trampovog izbornog štaba i Rusije, neuspeli pokušaji da se ukine Obamaker, povlačenje SAD iz međunarodih klimatskih i trgovinskih sporazuma kao i tvrda politika prema Bliskom istoku i Severnoj Koreji i priznavanje Jerusalima za glavn i grad Izraela, Trampov rejting je rekordno nizak, dok i oni koji ga podržavaju većinom misle da bi trebalo da se uzdrži od česte upotrebe Tvitera.
Severnokorejska kriza
Jedan od glavnih problema u međunarodnim odnosima predstavljalo je i pitanje Severne Koreje. Razvoj nuklearnog programa Pjongjanga izazvao je buru u svetu i sukob vodećih svetskih sila oko konačnog rešenja iste. Severna Koreja je 2017. sprovela šestu nuklearnu probu, kao i tri probe interkontinentalne balističke rakete i nekoliko neuspelih testiranja zbog čega su dodatno porasle tenzije na Korejskom poluostrvu i toj zemlji uvedene dodatne sankcije.
Spor oko nuklearnog programa Severne Koreje je dostigao nivo školskih prozivki s uvredama koje su razmenili lideri Severne Koreje i SAD - "izlapeli starac" naspram "Mali čovek raketa".
Pjongjang je 3. septembra saopštio da je uspešno testirao hidrogensku bombu. Tenzije su pojačane testiranjem tri interkontinentalne balističke rakete koje mogu da pogode američku teritoriju.
Lider Severne Koreje Kim Džong Un je zapretio da bi mogao da ispali rakete ka američkom ostrvu Guam u Pacifiku, što je izazvalo razmenu ratoborne retorike s američkim predsednikom Donaldom Trampom koji je obećao Pjongjangu da će se suočiti s "vatrom i besom" i da će uništiti tu zemlju u slučaju sukoba. Razmena pretnji se stišala na poziv međunarodne zajednice, pa su u decembru američke vlasti izrazile spremnost na dijalog bez preduslova kao što traži Severna Koreja, ali je Kim rekao da će nastaviti razvoj nacionalne odbrambene industrije.
Ipak, epilog krize se i dalje ne nazire, a čini se da je i ovde u pozadini prisutan sukob za svetsku političku dominaciju, između Rusije, SAD i Kine koje se zalažu za različite pristupe ovom problemu. Zato je godina pred nama od kritične važnosti u pokušaju sprečavanja eskalacije sukoba i potencijalnih razarajućih posledica po čitav svet.
Američko priznavanje Jerusalima - novi haos u pojasu Gaze
Američki predsednik Donald Tramp početkom decembra je priznao Jerusalim kao glavni grad Izraela, i ponovo zapalio situaciju situaciju na Bliskom istoku. Kontroverzni potez dobio je podršku samo Izraela, a osudio ga, gotovo jednoglasno, ostatak sveta.
U Palestini i u regionu, kao i drugim muslimanskim zemljama, izbili su protesti koji i dalje traju. Savet bezbednosti UN je s 14 glasova podržao rezoluciju kojom se traži povlačenje Trampove odluke o Jerusalimu, ali su SAD uložile veto, posle čega je sličnu rezoluciju ogromnom većinom izglasala Generalna skupština UN ali ona nema obavezujući karakter.
I pored upozoravajućih pretnji SAD da će uskratiti pomoć zemljama koje budu glasale za rezoluciju, od 193 zemlje članice UN, devet je bilo protiv, a 35 uzdržanih, dok je 128 glasalo za dokument kojim se osuđuje američka odluka o priznavanju Jerusalima kao glavnog grada Izraela.
Istočni deo Jerusalima, koji je pod izraelskom okupacijom posle Šestodnevnog rata 1967. godine, Palestinci žele za prestonicu buduće države i sada odbijaju mogućnost daljeg posredovanja SAD u bliskoistočnim mirovnim pregovorima.
Pad islamske države
Islamska država je početkom 2017. držala ogromne oblasti Sirije i Iraka, ali je do kraja godine izgubila većinu teritorija, kao i dva glavna uporišta - Mosul u Iraku i svoju prestonicu Raku.
Džihadisti su bili na udaru iračke i sirijske vojske, arapsko-kurdskih Sirijskih demokratskih snaga, kao i vazdušnih udara Rusije i međunarodne koalicije pod vođstvom SAD. Mosul, koji su ekstremisti zauzeli 2014, oslobođen je u julu posle skoro godinu dana borbi, dok je premijer Iraka Hajder el-Abadi početkom decembra proglasio kraj rata protiv Islamske države u Iraku.
Sirijska vojska i njeni saveznici su probili opsadu Deir Ezora i oslobodili Palmiru, dok su na severu Sirijske demokratske snage, posle višemesečne ofanzive i uz vazdušnu podršku međunarodne koalicije, oslobodile Raku.
Ove godine je objavljeno i da je osnivač Islamske države Abu Bakr al-Bagdadi ubijen u ruskom bombardovanju. Preostali džihadisti Islamske države u Siriji se nav
odno prebacuju u provinciju Idlib, gde se očekuje naredna velika bitka, ali odlaze i u druge zemlje.
. Islamska država je tim porazima ostala bez kontrole nad značajnim delom teritorija u Siriji i Iraku, ali njeni ogranci, posebno u Egiptu i Avganistanu, nastvljaju napade.
"Nezavisnost" Katalonije
Dugo se u Španiji krčkalo pitanje separatizma u Kataloniji, koja decenijama pokušava da se izbori za nezavisnost. Bogata španska regija odlučila se krajem 2017. godine na zbaničnu objavu nezavisnosti.
Proglašenje nezavisnosti Katalonije uvuklo je Španiju u najdublju političku krizu od pada Frankovog režima. Nakon referenduma 1. oktobra i proglašenja nezavisnosti 27. oktobra vlada španskog premijera Marjiana Rahoja suspendovala je autonomiju, smenila vladu i raspustila parlament Katalonije.
Zbog referenduma su optuženi brojni katalonski zvaničnici od kojih su neki na uslovnoj slobodi, neki u pritvoru, a neki, među kojima je i smenjeni lider Karles Pućdemon, od hapšenja su se sklonili u Belgiju. Kriza nije rešena ni na vanrednim izborima 21. decembra - već narednog jutra vlasti u Madridu podigle su optužnice protiv još šest zagovornika nezavisnosti tog regiona zbog organizovanja referenduma i učešća u pobuni protiv Španije.
Izbori 21. decembra na koje je izašlo rekordnih 82 odsto birača zapravo su bili ponovljeni referendum o nezavisnosti, ali su rezultati doneli nastavak neizvesnosti. Iako su stranke koje se zalažu za secesiju osvojile 70 od 135 mesta u parlamentu što je dovoljno da sastave vladu, pobednik izbora kao pojedinačno najjača stranka je stranka centra Građani koja se protivi nezavisnosti i koja je sama osvojila 37 mesta u parlamentu.
Godina pred nama tako ostavlja otvoreno pitanje katalonske krize čije bi konačno tazrešenje moglo da ima istorijski značaj za budućnost Evrope.
Uragani nosili sve pred sobom
Dok su se širom sveta rasplamsavsale krize i napadi uzrokovani ljudskim faktorom, pojas Kariba i SAD su se suočile sa besom prirode u vidu tepkih vremenskih nepogoda.
Za četiri nedelje uragani Harvi, Irma i Marija su opustošile Teksas, Floridu, Portoriko i druga karipska ostrva. U Harviju je poginulo više od 80 ljudi u Teksasu, dok se šteta procenjuje na 150 milijardi dolara.
U nevremenu izazvanom Irmom desetine ljudi su poginule na Karibima i u SAD.
Marija je oštetila više od 200.000 domova u Portoriku, izazvala duge nestašce struje, a istraga je pokrenuta da li je zvanični bilans žrtava mnogo veći od objavljene 64 smrti.
Krvavi teroristički napadi
Ni 2017. godina nažalost nije mogla da prođe bez velikih terorističkih napada koji su postali svakodnevica modernog doba.
Prvi teroristički napad 2017. došao je na Novu godinu kada je ubijeno 39 ljudi u noćnom klubu u Istanbulu. Naoružani napadač obučen u kostim Deda Mraza otvorio je vatru u poznatom noćnom klubu u Istanbulu u novogodišnjoj noći i ubio veliki broj ljudi. Napad se dogodio u poznatom noćnom klubu "Reina" u elitnom delu grada, na evropskoj strani, u Bešiktašu. U klubu je u tom trenutku na novogodišnjoj žurki bilo oko 600 ljudi.
Stravičan napad je izveden na koncertu Arijane Grande u Mančesteru u kome je stradalo 23 osobe uključujući i napadača. Napad je izvršio bombaš samoubica ia kako se sumnja želje za osvetom svog prijatelja koji je ubijen. Mežu žrtvama Salmana Abedi pretežno su tinejdžeri koji čine gro publike popularne mejnstrim pevačice.
Njujork je ove godine bio meta napada Islamske države: Sajfulo Saipov kamionom je uleteo u masu ljudi na biciklističkoj stazi i usmrtio 8 osoba koje su mu se našle na putu. Ovaj teroristički krvavi pir ponovo je iskoristio Donald Tramp za promovisanje svoje antimigrantske politike navodeći da pokreće ukidanje lutrije za dodelu Zelene karte.
Barselona se pored borbe za nezavisnost Katalonije suočila i sa jezivim terorističkim napadom kada je napadač belim kombijem uleteo u masu turista u blizini čuvenog šetališta La Rambla. U tom napadu stradalo je 14 odoba a jedna je kasnije preminula u bolnici. I za ovaj teroristički napad, odgvornost je preuzela Islamska država.
U novembru je u napadu na džamiju u Egiptu uvijeno više od 300 ljudi. Oko 30 terorista je okružilo džamiju sa svih strana, a onda su blokirali put onima koji su pokušali da pobegnu.Teroristi su ubijali uzvikujući ’Alahu akbar’. Eksplozija bombe je izazvala stampedo, posle čega su ljudi ubijani na mestu. Među stradalima je i 27 dece, a teroristi su zapalili sedam motornih vozila oko džamije i napravili dimnu zavesu iz koje niko nije mogao da izađe živ
Jedan od najvećih napada ove godine dogodio se u svetskoj prestonici kocke, američkom Las Vegasu u kome je u pucnjavi iz vatrenog oružja ćivot izgubilo 58 osoba. 64-godišnji igrač pokera sakupio je arsenal oružja i pucao s kazino hotela u Las Vegasu na posetioca koncerta na otvorenom. Motivi napada nedeljama posle i dalje nisu jasni.
Rusija - proterivanje američkih diplomata i protesti protiv korupcije
Pitanje odnosa Rusije i SAD i dalje je tema broj jedan u svetskoj politici. Iako je pobeda Trampa trebala da poboljša stvari na tom planu, nastavljena je trka u dominaciji svetskom scenom. Tako je u drugoj polovini 2017. godine došlo do tihog diplomatskog rata kada su Rusija i SAD međusobno jedni drugima uskraćivali kredencije brojnim članovima diplomatskog kora. Tako je dekretom ruskog predsednika Vladimira Putina, 755 članova američke ambasade u Rusiji moralo da napusti tu zemlju što je izazvalo recipročne mere i odgovor Stejt Departmenta.
U nekoliko navrata tokom godine, opozicija predvođena Aleksejem Navaljnim pokretala je proteste optužujući vlast za korupciju. Nekoliko desetina hiljada ljudi je u 4 navrata protestvovalo u Moskvi i drugim gradovima, a Navaljni je na taj način najavio kandidaturu na predstojećim izborima za predsednika Rusije.
Tokom leta u više gradova u Rusiji održan je i Kup konfederacija u fudbalu kao zvanična uvertira za najveći sportski događaj u svetu u 2018. godini
