Trampov bregzit u bolji svet, dok Alepo slavi Putina, a Evropom odjekuje alahu akbar
Godina 2016. je na izdisaju i ostaće upamćena po velikim događajima. Teško je predviteti kako će ih buduća pokoljenja doživljavati sa veće vremenske distance i zbog toga što još uvek ne znamo sve posledice svega što se desilo jer rasplet tek sledi, ali sada, dok su još sećanja sveža, čini se da se mnogo toga velikog izdešavalo. Svet je u krizi i na opasnoj prekretnici, a godina za nama mogla bi da bude jedna od ključnih za oblikovanje budućnosti planete. Ukoliko je imamo uopšte.
Trampov dolazak na presto
Iako je hronološki došao krajem godine, izbor Donalda Trampa za predsednika mogao bi se ispostaviti kao jedan od prelomnih događaja u modernoj istoriji. Kontroverzni biznismen ušao je u trku za prvog čoveka najmoćnije zemlje sveta pa samim tim i za prvog čoveka planete i svi su verovali da je u pitanju još samo jedan rijaliti, još samo jedna promocija ekscentričnog medijskog mogula.
Posle novembarskih izbora, sve je na trenutak stalo. Donald Tramp, predmet sprdnje većeg dela planete, postao je predsednik supersile broj 1, a njegove, po mnogima kontroverzne ideje čekaju na sprovođenje. Za frustrirane Amerikance on je oruđe kazne korumpiranog establišmenta. Za ostatak sveta tračak nade da dolaze bolja vremena jer je u svojim najavama i prvim potezima Tramp pokazao da želi da okrene politiku SAD-a za 180 stepeni i svetu donese mir. Nada ili tek fatamorgana, ostaje nam da vidimo i pomolimo se da ne ostanemo žedni u pustinji.
Oslobađanje Alepa
Rat u Siriji, nasleđe je prethodnih godina. Krvava bitka za slobodu i mesto gde se lome svetski interesi, nastavila je i u 2016. da nosi ljudske živote. Danak u krvi u Siriji se meri stotinama hiljada ljudskih duša stradalih u žestokim obračunima.
Ipak, odlučnost Rusije predvođene Vladimirom Putinom koji je rešio da prestane da igra po taktu Zapada, dovela je do odlučne akcije Vojske Sirije i ruskih snaga, što je bio ključ za slom Islamske države u Alepu, ključnom uporištu džihadista. Uprkos prljavoj propagandi sa Zapada i pokušaja da teroriste predstave kao nevine žrtve i opoziciju, Asadova vojska slomila je leglo džihada i oslobodila do rata najveći sirijski grad, sada jednu velika ruševinu. Ipak uprkos slobodi plaćenoj krvlju, pobeda u Alepu daje nadu za konačni kraj rata u napaćenoj Siriji, a pobede na brojnim frontovim se nižu i dalje.
Krvavi teroristički pir
Džihadisti nisu samo ostavljali kravi trag po Bliskom istoku u svojim uobičajenim uporištima. Zapadna Evropa je i ove godine bila meta jezivih terorističkih napada koje su odnele veliki broj žrtava zločinaca koji su ubijali slaveći Alaha. I dok je čitavom svetu postalo normalno da ljudi ginu od ruku islamista u Africi ili Aziji, licemrje tek ispliva kad poginu ljudi u "civilizovanom", zapadnom svetu. Nove metode, nove žrtve.
Prvi šok izazvao je napad u Briselu kada je 22. marta zajedno sa napadačima na dve lokacije stradalo 34 osoba, a preko 300 ranjeno. U junu je u SAD-u u Orlandu, homofobni islamista u noćnom gej glubu ubio 50 osoba, a ranio 53. Krvavo leto se nastavilo na zapadu Evrope, kada je u razmku od osam dana u julu mesecu izvršen masakr kamionom u Nici, u kojem je stradalo 84 osobe, a ranjeno 434, pa u pucnjavi u Minhenu stradalo deset, a ranjeno 36 osoba. Godina je završena tragedijom u Berlinu, kada je ponovo iskorišćen kamion za ubistvo 12 i ranjavanje 48 osoba.
Iako Turska ne spada u civilizovani svet po zapadnim merilima, bila je na meti velikog broja teorističkih napada. Ankara i Istanbul bili su u više navrata meta pripadnika Islamske države i kurdskih militanata.
Brojni napadi u Somaliji, Iraku, Siriji, Nigeriji i drugim žarištima postali su takoreći uobičajeni "dekor" u veszima širom sveta.
Kraj Evrope kakvu poznajemo
Iako Bregzit nije odneo ljudske živote, događaj koji je obeležio modernu istoriju Evrope mogao bi da predstavlja svojevrsnu infarkt EU koji neminovno vodi do smrti. Velika Britanija je u glasanju 23. juna izglasala šokantnu odluku o napuštanju evropske zajednice. Ishod u koji je malo ko verovao, pa čak ni sami zagovarači ideje, pokrenuo je pravu lavinu evroskepticizma. Velika Britanija je preživela glasanje o otcepljenju Škotske, ali je pala tamo gde se nije nadala. Kao što je nedugo zatim Amerikancima bilo dosta politike njihove birokratije pa su doveli Trampa, tako je i Britancima prekipelo sa evropskim birokratskim Frankeštajnom, a čini se da je to tek početak.
U sve više zemalja se čuju povici da je dosta EU, a jačanje desnice postaje sve izraženije. Evropi predstoje brojni izbori i referendumi koji će direktno odlučivati o sudbini EU, a iako je pobeda Van der Belena u Austriji privremeno usporila dolazak desnice na vlast, čini se da je malo verovatno da će, ako ne dođe do zaokreta, Evropa izbeći sudbinu SSSR-a i raspasti se.
Erdoganov hod po ivici
Vrelo leto donelo je jedan od najkontroverznijih događaja u 2016. U kasnim satima 15. jula počeo je događaj koji je znatno oblikovao i svetsku politiku u danima koji sledi: Deo vojne elite započeo je vojni puč sa ciljem da smeni Redžepa Tajipa Erdogana sa vlasti. Udar zamalo nije uspeo, a Erdogan je optužio svog velikog protivnika Fetulaha Gulena, muslimanskog sveštenika da je uz pomoć Vašingtona organizovao akciju protiv njega: Iako su i Gulen i američka administracija odbacivali optužbe, događaj je bio okidač za promenu politike Ankare na globalnom nivou. Bitna članica NATO-a i saveznik Amerike, sve više je počela da se okreće prema Rusiji i saradnji sa Putinom.
Incident iz novembra 2015. sa obranjem aviona je stavljen u fioku, ponovo su pokrenute priče o izgradnji gasovoda, a sve češće posete jedne administracije drugoj i žestoka retorika Erdogana prema dojučerašnjim saveznicima jasni su pokazatelji promene spoljne politike turskog "sultana". Erdogan je krenuo opasnim putevima, a gde će njegov hod po ivici da ga odvede, ostaje da se vidi.
Ubistvo ruskog ambasadora
Pobeda ruskih i sirijskih snaga u Alepu i napredak u osnosima Rusije i Turske očigledno je mnogima bio trn u oku. Masovna propaganda koja je optuživala Ruse za masovna ubistva civila u Siriji rezultirala je da bivši turski policajac u Ankari izvrši atentat na ambasadora Rusije Andreja Karlova. Napad pod plaštom "Islamske države" ostavio je brojna otvorena pitanja o tome ko sve stoji iza njega. Sumnja na umešanost Zapada i sveopšta hajka zbog ruske pobede u Siriji koja je doprinela atentatu, dodatno su zaoštrile sukobe između istoka i zapada i ostavila mnoge frontove otvorenim.
Južno kinesko more, migranti, Ukrajina...
Da je konflikt glava reč u rečniku za 2016. godinu, pokazuje i sijaset drugih događaja. Zaoštrava se retorika između Kine i SAD-a oko jurisdikcije u Južnom kineskom moru. Trka u naoružanju postaje sve žešća, a takmaca sve više. Iako je ispala iz fokusa, migrantska kriza nijednog trenutka nije prestala da izaziva konflikte među evropskim liderima oko odgovronosti i rešavanja situacije, a u smiraj godine ponovo je počelo da ključa i na istoku Ukrajine.
Teška godina je za nama, a najgore od svega je što mnoge tragedije iz ove još nisu ni blizu epiloga. Borba protiv ID-a, migrantska i ekonomska kriza, jačanje ekstremne desnice i brojni drugi problemi tek treba da dođu na naplatu, a nama ostaje nada da cena neće biti isusviše visoka.
