Kako je Erdogan od Vašingtona "skrenuo" ka Moskvi?
Sastanak lidera Turske, Irana i Rusije u Moskvi bio je poražavajuća vest za većinu predstavnika američkog spoljnopolitičkog establišmenta. Ušavši u sastav nove “trojke“ organizatora mirovnog procesa u Siriji, Ankara je pokazala Vašingtonu da se sada okreće ka Moskvi, piše Vašington post, a prenosi Sputnjik.
Ubica ruskog ambasadora u Turskoj nameravao je da posvađa Moskvu i Ankaru, ali je njegov zločin, upravo suprotno, ubrzao zbližavanje dveju zemalja, navodi list.
Da li je Turska priznaka Asada?
Rusko-turski savez, ipak, nije iznenađenje za analitičare. Prema rečima Ajkana Erdemira, bivšeg člana turskog parlamenta, koji je sarađuje s Fondom za zaštitu demokratije, Rusija, Iran i Turska odavno su pripremali tlo za bližu saradnju.
Pročitajte još:
* "Erdogan će platiti Putinu, samo je pitanje kolika je cena"
- Erdogan smatra da se na Bliskom istoku dela cene više od retorike i, udaljavajući se od toga, on je shvatio da se na Vašington ne može osloniti - naglašava stručnjak.
Sastanak u Moskvi je održan nakon što je postalo jasno da je plan američkog državnog sekretara Džona Kerija o rešavanju sirijske krize konačno propao. Lideri "trojke" došli su do zajedničkog stava da promena režima u Siriji ne može da bude prioritetni pravac mirovnog procesa.
U njegovoj osnovi, prema zajedničkom saopštenju Moskve, Teherana i Ankare, leži poštovanje suvereniteta, teritorijalne celovitosti i političkog pluralizma Sirije, kao i borba protiv terorizma.
- To je iznenađujuće saopštenje. Ono je dijametralno suprotno onome o čemu je Turska govorila od 2011. godine. To, praktično, znači da Turska priznaje Asada - navodi Ajkan Erdemir.
Pokušaji saradnje sa SAD
Ankara je prethodno pokušavala da koordiniše svoja dejstva u Siriji s administracijom Baraka Obame. Bela kuća je nekoliko puta pokušala da s Turskom zaključi sporazum o stvaranju jedinstvenog fronta u borbi protiv Islamske države i za podršku sirijskoj opoziciji, ali su svi oni propali jer administracija nikako nije mogla da se reši da podrži pozive Ankare i da uvede zonu zabrane letova na severu Sirije.
Odnosi Turske i SAD su se usložnjavali usled podrške Vašingtona Demokratskim snagama Sirije - odredima koje čine pretežno kurdski borci.
Ankara strahuje da će oni da napreduju duž Sirije i da se ujedine s turskim gradovima, praktično obrazujući kurdsku državu na sirijsko-turskoj granici.
Američka strana nije obraćala pažnju na uznemirenost Turske i zbog nedostatka bilo kakvih opipljivih inicijativa iz Vašingtona, Ankara je izabrala alijansu s Moskvom. Alep je oslobođen i sledeći korak Rusije jeste organizovanje pregovora o primirju između sirijske vlade i predstavnika opozicije, navodi list.
- Turci su procenili situaciju i odlučili: Bela kuća neće da ima posla sa Sirijom. Sačekaćemo sledeću administraciju, a sada ćemo videti šta se može učiniti s Rusima. Svi smatraju Obaminu administraciju apsolutno bespomoćnom i sada smo mi izvan procesa - zaključuje saradnik vašingtonskog Instituta za istraživanje Bliskog istoka Endru Tabler.
