"Erdogan će platiti Putinu, samo je pitanje kolika je cena"
Posle ubistva ruskog ambasadora u Turskoj, bivši američki diplomata i ambasador u Iraku Kristofer Hil, izjavio je da bi ovaj slučaj mogao da eskalira i da je jasno da se sa Erdoganovim režimom "nešto dešava".
Hil je za CNN komentarisao aktuelnu situaciju u Turskoj, kao i reakcije Vašingtona na izjave turskih zvaničnika u kojima se aludira na američku umešanost u atentat. Ocenu Džona Kirbija, portparola američkog državnog sekretara da su takve optužbe "apsolutno smešne", Hil je okarkterisao kao neuobičajenu.
- "Apsolutno smešno" nije uobičajan diplomatski način razgovora. Mislim da ova situacija može da eskalira. Jasno je da se nešto dešava u Turskoj, posebno sa režimom Redžepa Tajipa Erdogana nakon neuspelog vojnog puča. Turska postaje sve bliža sa Rusijom i prepušta joj diplomatsko vođstvo. Krajnje je neobično da Rusija preuzma diplomatsko vođstvo, posebno da uloga SAD bude svedena na ljutnju prema savetu bezbednosti UN bez direktne uloge u diplomatiji - izjavio je Hil za CNN.
Pročitajte još:
* Erdogan zvao Putina, Čavušoglu doleteo u Moskvu
Nakon ubistva ambasadora, ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da je ubistvo "provokacija s namerom da se ugroze odnosi Rusije i Turske i mirovni proces u Siriji", dok je turski predsednik poručio da na tu provokaciju neće nasesti.
Zbližavanje Moskve i Ankare
Moskva i Ankara imali su uspone i padove u odnosima. Ruska intervencija u Siriji na strani Bašara el Asada razbesnela je Erdogana koji je svojevremeno bio jedan od prvih svetskih lidera koji je tražio Asadov odlazak sa vlasti.
Nekoliko meseci kasnije, nakon puča, zatezanje odnosa sa Zapadom, ali i porastu podrške kurdske manjine u Turskoj militantnim kurdskim frakcijama, Anakara i Moskva približile su svoje stavove, pa čak i zajednički radila na planu izvođenja civila iz Alepa.
Zbližavanje su pratili i protesti ispred ruske amabasade i diplomatskih predstavništva u Istanbulu i Ankari. Sam atentator na ambasadora rekao je "mi ginemo u Alepu, vi ćete ovde".
U prvim analizama nakon što je vest o atentatu obišla svet, mediji i mnogi zapadni analitičari poredili su ovaj događaj sa atentatom na prestolonaslednika Ferdinanda u Sarajevu 1914. godine nakon kog je počeo Prvi svetski rat, ali turski kolumnista Mustafa Akjol ne očekuje da će između dve zemlje doći do bilo kakvog ratnog sukoba.
- Ovo nije Sarajevo. Između Anakare i Moskve neće izbiti rat. Čak naprotiv, mislim da će biti još bliže - rekao je Akloj za "Vašington post".
Koja je cena?
Ipak, činjenica je da je pred Erdoganom teška i komplikovana geopolitička situacija. Odnosi Turske i zapada na jako su niskom nivou. Veliki broj vlada i zapadnih zvaničnika javno je osudio Erdoganove mere nakon neupelog pokušaja vojnog puča nazivajući ga diktatorom uz pozive da se Turskoj i definitivno zatvore vrata EU. Odnose Ankare i Brisela dodatno komplikuje i migrantska kriza, pa je će Erdogan morati da napravi ustupke Rusiji nakon ubistva amabasadora.
- Ovo nije moglo da se dogodi u gore vreme po Erdogana koji je baš sada pažljivo pregovaro sa Putinom oko Sirije. U trenutku kada su se odnosi Turske sa Zapadom istopili, zbližavanje sa Rusijom mu je potrebno. Putin će ovu situaciju iskoristiti da dobije sve što želi iza zatvorenih vrata, dok ćemo u javnosti slušati floskule kako se odnosi neće menjati. Pitanje je samo koliku će cenu Erdogan morati da plati - rekao je za "Vašington post" Henri Barkej, direktor instituta za Bliski istok na "Vudro Vilson Institutu" u Vašingtonu.
Kraj za Erdogana u Siriji?
U Erdoganovoj izjavi, datoj posle telefonskog razgovora sa Putinom, stoji da su se dva predsednika dogovorila da ojačaju "saradnju posebno kada je reč o međunarodnoj borbi protiv terorizma". Niko ne zna šta to tačno znači, ali mogla bi biti indicija da će Turska dozvoliti Asadovim saveznicima u Moskvi i Teheranu da oblikuju budućnost Sirije.
Kod kuće, Erdoganovi saveznici krivicu za atentat svaljuju na Fetulaha Gulena, muslimanskog sveštenika i biznismena koji živi u egzilu u SAD, a kog je vladajuća stranka u Turskoj optuživala za organizovanje neuspelog puča u julu. Moskva traži odgovrnost "direktnog krivca", pa bi se moglo očekivati da će se odnosi Ankare i Vašingtona dodatano pogoršati kako Erdogan bude jače insistirao da se mulimanski vođa pogubi.
