Erdogan ruši plan Amerike?
Bitkom za sirijski najveći grad Alepo primirje iz marta bačeno je u zaborav, pošto napadaju grupe koje SAD podržavaju nazivajući ih umerenom opozicijom, odnosno takozvana Slobodna sirijska armija i Džejš fath.
Iza naziva Džejš fath sakrili su se Džebhat an nusra (sirijska filijala Al Kaide) i Ahrar aš šam, koje je Vašington pre nekoliko meseci vetom odbio da uvrsti na spisak terorističkih organizacija UN.
Pročitajte još:
* "Erdogan pao na kolena, pokajnički pred Putinom"
* "Moj dragi drug Putin i ja smo otrili neke stvari"
Time je Amerika zavarala svoju javnost, ostala uporna u zahtevu da s vlasti ode sirijski predsednik Bašar al Asad, a postalo je jasno šta znači Plan B, kojim je Rusima pretio državni sekretar Džon Keri u slučaju neuspeha primirja, odnosno neispunjavanja njihovog glavnog uslova.
Pomirenje rasteruje jastrebove
Rat je dobio finalni zamajac, a ostaje da se vidi kako će da se ponaša Moskva, koja je u martu povukla većinu svojih aviona kako bi podržala primirje i pregovore. Predsednik Vladimir Putin tada je podvukao da niko ne treba da zaboravi da oni uvek mogu da se vrate.
Odgovor Moskve pre svega će biti više politički nego vojni, kao i do sada. Pri tom, najveću pretnju za američki Plan B predstavlja normalizacija odnosa sa Turskom, preko koje se teroristi koji napadaju Alepo snabdevaju oružjem i popunjavaju svoje redove džihadistima iz celog sveta.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan juče je doputovao u Rusiju. Diplomatski izvori ukazuju da će Rusija pred ruskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana da stavi debelu šargarepu, i to zajedno sa Iranom.
Sad može i o Siriji
Pritom ne treba zaboraviti da je Erdogan posle izvinjenja Moskvi zbog aviona oborenog prošle godine nad Sirijom, a uoči puča, izjavio da je spreman da sarađuje s Rusijom i Iranom u regulisanju sirijske krize.
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova Ibrahim Rahimpur sada je izjavio da je njegov predsednik Hasan Rouhani pokrenuo pitanje podrške Erdoganu, a prilika za to bio trojni susret u Bakuu, na kome je učestvovao i domaćin, predsednik Ilham Alijev, a teme su bile osim obavezne ekonomije i Sirija, Avganistan, borba s terorizmom i trgovima narkoticima...
- Arapske i zapadne zemlje ne mogu da ukažu pomoć takvog obima kao Putin i Rouhani - rekao je Rahimpur i dodao da "to može da bude i ekonomska podrška", čime je ukazao da Teheran računa na slabljenje veza EU i SAD s Turskom.
Gas glavno oružje
Ruski i iranski diplomatski izvori ne očekuju potpunu promenu turske politike, već je reč o zajedničkom signalu Americi. Takođe smatraju da Moskva i Teheran imaju čime da utiču na Ankaru. To se pre svega odnosi na gas, pošto Azerbejdžan nema izvozne kapacitete da zameni Rusiju. Takođe, turski turizam teško je postradao od sukoba s Rusijom, a takođe i izvoz poljoprivrednih proizvoda i još nekoliko grana ekonomije.
