Rusija i konačno podelila Zapad
Poslednja poseta Baraka Obame kao predsednika Sjedinjenih Američkih Država Evropi pokazala je da i u Vašingtonu i u evropskim prestonicama postoji raskol u odnosu prema Rusiji, piše "Tajm".
Najupečatljiviji primer je prijem stražarskog broda Crnomorske flote "Smetljivi" u Grčkoj, koja je i u Evropskoj uniji i u NATO-u. Krajem oktobra "Smetljivi" je stigao u grčku luku radi učešća u programima u okviru kulturne razmene dveju zemalja.
SAD i Nemačka van forme
Bez obzira na to što su SAD i EU uvele sankcije Rusiji i optužuju Moskvu da bombarduje civile u Siriji, niko na Zapadu tokom Obamine posete nije izrazio protest Atini. Naravno, pojedini političari u Vašingtonu su saopštili da je ponašanje Grčke "neprihvatljivo" i da "ne priliči članici NATO-a". Ipak, sve o čemu je govorio američki predsednik jeste "važnost održavanja sankcija" dok god se ne reši sukob u Ukrajini, piše list.
Pročitajte još:
* Delo: Zapad nema predstavu šta da radi s Putinom
* Novi svetski poredak: Putin cepa EU i NATO
* Obama ide u Grčku da zatvori luke za ruske brodove, ali to nije sve
Strahovanja Obame povodom dejstava ograničavajućih mera su razumljiva. SAD i Nemačka, dve glavne zemlje koje se suprotstavljaju Rusiji, sada nisu u najboljoj formi. Prošle sedmice na predsedničkim izborima u SAD pobedio je Donald Tramp, koji je obećao da će popraviti odnose sa Moskvom. I pre njegove pobede, međutim, Evropska unija je bila suviše podeljena i zaokupljena unutrašnjim problemima da bi se pažljivo bavila Rusijom, navodi se u tekstu.
Zapadni mediji su pisali o tome da će Obama "predati štafetu" za građenje odnosa sa Rusijom nemačkoj kancelarki Angeli Merkel. Ipak, u stvarnosti su stvari mnogo složenije - Nemačka nema uticaj, kakav imaju SAD, da objedini Zapad, posebno nakon "Bregzita", smatra autor teksta.
Evropa na aparatima
Od britanskog referenduma Evropa živi "na aparatima". Tokom protekle tri godine njena politika prema Rusiji gotovo je u potpunosti bila određena okvirima saradnje Merkelove i Obame, sa osloncem u Velikoj Britaniji.
"Posle izlaska Velike Britanije iz Evropske unije i Obame iz Bele kuće Merkelova će morati mnogo više da se trudi kako bi navela svoje neodlučne saveznike da održavaju dosadašnju politiku", piše "Tajm".
Bez obzira na to što su tokom sastanka u Berlinu glavne evropske zemlje "jednoglasno" saopštile da nastavljaju politiku sankcija, mnoge članice EU nisu saglasne sa takvim stanjem stvari.
Grčka, Italija, Mađarska, Slovačka i Kipar već mnogo puta su saopštili da je neophodno oslabiti sankcije, jer one samo štete evropskoj ekonomiji, ne menjajući ponašanje Rusije. Te zemlje u velikoj meri zavise od kredita EU i upravo ih to drži uz Merkelovu, ali finansije nikako nisu "najzdraviji način" da se upravlja "evropskom porodicom", zaključuje autor teksta.
