U gostima kod Homeinija (3): Dežurni Perfektni čovek
Dolazak nestalog imama Mahdija nije događaj koji bi mogao da iskrsne "još ove noći" - to je evolucija kosmičkih dimenzija, pojam koji živi u imaginaciji šiita svakog dana, nešto još nerealizovano, ali nešto što neizbežno dolazi. Sve dotle,ovo je vreme Velikog odsustva, ali isto tako vreme božanske prisutnosti inkognito - kvalitet koji prkosi svakoj banalnosti empirijske filozofije. To je spoznaja Boga putem utonuća u natčulni svet.
Vladavina klera
Sve će to da sublimira i izvede u Grad Svetlosti Mahdi kada se ostvari u višim, duhovnim sferama ljudi. I sve to na čudesan način živi u Iranu kojim sam krstario u pokušaju da ga odgonetnem, da razlučim šta to u ovoj zemlji pokreće "i kralja i prosjaka" na transcendenciju dnevne trivijalnosti, čijoj sam epizodi, egzerciru i oglednom času prisustvovao na kuzistanskom frontu in vivo. Gledao kako mladići padaju kao prerano pokošeno klasje, sa Mahdijem u duši, a da, pri tome, za njega mnogi nikada nisu ni čuli.
Pa to sam, napokon, doživeo i ovde, u Džamranu, u Homeinijevoj kući, u tom nadrealnom prizoru kolektivnog jecaja nad nečim što se zbilo, ako se uopšte tako zbilo, pre toliko vekova. I što će tek da dođe, ako ikada dođe.
Šejk Isfahani mi sve ovo poverava kao neke tajne u koje hoće da me uvede i vidim kako me svetačkim mirom doživljava samo kao tačku neke poprilično teške personalne evolucije na tom putu u neku višu sferu svete filogeneze; kao kosmički detalj u ljudskom napredovanju do vremena kada ćemo svi da doživljavamo boga "srcem", kad dostignemo tu petu stepenicu približavanja božanskoj supstanci.
Hteo bih nekako da bar korespondiram sa tom njegovom nadom, pa mu kažem da sam i sam svojevremeno bio fasciniran Suhravardijem (drago mu je) koji je zanimljivo teoretisao o tom Perfektnom čoveku o kome mi noćas priča. Po Suhravardiju, samo je teozof materijal od koga se pravi Perfektni čovek. Niko ne može, govorio je, da bude "tako ostvaren čovek" pre nego što bude teozof. Ovaj stav je u Iranu mojih dana, inače, izdašno eksploatisan kao naučno i teološko-političko opravdanje za apsolutnu vladavinu klera u Homeinijevoj državi.
Spoljni svet, ovakav kakav je sada, degradiran do materijalne prostote, nije ni mogao da ima filosofski odgovor na suštinsko pitanje vremena, jer nije imao vođstvo Perfektnog čoveka čije su sve mogućnosti realizovane. Ko je sada taj čovek, otpravnik nebeskih poslova u ispražnjenom međuprostoru na Zemlji? Homeini, reći će, još jednom, Isfahani, dok mi se unosi u lice. Drži me za lakat da ne pobegnem u mrak dok ne padne trak istine na moju tamu. Homeini je taj čovek u ovom vremenu "Velikog odsustva". On je dežurni Perfektni čovek dok se ne pojavi Mahdi.
Za takav posao ima, veli, konsenzus islamskog klera i svih onih koji su u stanju da u sebi ostvare tu teofanijsku percepciju. On je "valija" koji poseduje sakralnu investituru takozvane "vilaje" (pa otuda "vali" - "Prijatelj Boga"). Crni turban mu daje naročitu preporuku. On nije Prorok, ali je u odnosu na muslimanskog vernika, svetac koliko i Prorok u odnosu na njega. Budući da je takav, on je istinski vladar svih muslimana, pravedan do granice bezgrešnosti. Naoružan vrlinama do granice apostolstva. Poseduje dubine vere, njene tajne.
Njegova verska tumačenja i fatve su bez priziva. Njegov "idžtihad" - stvaralačka interpretacija kuranske Objave - neporeciv je. Rečju, on je "Vali El Amr"- spiritualni "vršilac dužnosti" islamskih poslova. On je osoba obdarena od Alaha da bude vodič islamskog marša na putu "Vilaje", u odsustvu Mahdija, do njegovog povratka. A Kuran je, objašnjava mi, po školama koje ističu iz šiizma, sam po sebi božanska objava sa dve dimenzije, organski neodvojive. Jedna nosi skriveno značenje (batin), a druga njegov spoljni narativ (zahir). Oni koji odvajaju jedno od drugog nisu samo na pogrešnom tumačenju, nego su još i na putu da zalutaju u greh apostatstva (kufr).
Suština Kurana
Narativna strana Kurana i njena ezoterična, skrivena suština su, dakle, organsko dvojstvo. Šta iz ovoga, u disciplinarnom, spiritualnom i skolastičkom smislu, proizilazi? Proizilazi da sveta islamska Knjiga nije slovo koje bi naučna empirija mogla da usvoji i objasni. To, jednostavno, nije predmet za opštu filozofiju. Kuranski tekst, da bi ostvario dejstvo i misiju, mora da se postavi na plan na kome leži njegov dvostruki smisao. To nije posao za dijalektiku, Kalam. Za ovaj posao je potreban čovek koji poseduje i suvereno vlada dvojstvom: ezoterije, Batin, i egzoterije, Zahir. Do tako visoke spoznaje nečega što u sebi nosi kvintesencija Kurana, sa obe njegove dimenzije, može, za sada, da dopre samo Imam ili "vodič". U ono vreme to su, posle Muhameda, bili dvanaest imama. U ovo vreme Velikog odsustva - to je ajatolah Homeini.
Pet stepenica do Boga
Po Suhravardiju, samo je teozof u stanju da transcendira materijalno, da "napusti vlastito telo"; da tako otputuje do blizine božanske suštine (tavhid) - do blizine, ali nikada do same suštine - stazom koja, u šiitskom katehizmu ima, pak, pet svojih nivoa - sve do stanja u kome telo može da napusti samo sebe; da izvede astralnu projekciju i da silom pobožne duše učini "zadivljujuće stvari". Na toj visini uznesenja "čak se i spoljna priroda podvrgava volji čoveka".
