Duh Moamera Gadafija lebdi nad savešču Britanije (3): Puštajte u svet: Vođa je živ!
Dopisnik "Vesti" i doajen spoljnopolitičkog novinarstva Dejan Lukić prvi put piše kako je kao izveštač Tanjuga prisustvovao drami prilikom prvog pokušaja svrgavanja neprikosnovenog libijskog vođe Moamera el Gadafija 15. aprila 1986. godine.
Povod su optužbe bivšeg komandanta oružanih snaga Velike Britanije, lorda Ričardsa, da je udar kojim je Gadafi oboren 2011. godine, a u kome su učestvovale i britanske vazdušne snage - bio nelegalan.
Dok traje vazdušni napad i prvi pokušaj svrgavanja Gadafija, do našeg vojnog predstavništva u Libiji, u kome mi je teleks, na stotinak metara dalje, prelećem u pižami, u brišućem letu. Saginjem usput glavu da me F-16 ne zakači; samo da stignem do "živog" teleksa.
U ovakvim lomovima, režimima kakva je "libijska revolucija", prvi instinkt je kidanje svih veza sa svetom. To te je, onda "ratna sreća" namestila na pravo mesto, u pravoj sekundi kruženja Planete, pa ti sve to odmah brutalno otela - držiš u rukama tu zlatnu pticu, ali ptica je mrtva...
Tripoli se trese od bombi
Moamer el Gadafi (1942-2011) vladao je Libijom od 1969. do mučkog ubistva. Tokom 42 godine vladavine zaostalu državu pretvorio je u najbogatiju zemlju Bliskog istoka. Bio je veliki prijatelj Jugoslavije u kojoj se jedno vreme i školovao
U brišućem letu stižem, pritiskam taster dok se Tripoli ljulja i podrhtava od bombi i raketa i - daj Bože - pre nego što neko, negde tamo, dođe sebi, pribere se, pogasi sva svetla i isključi impulse... Radi! Upadam uživo u noćnu smenu na Topličinom vencu u Beogradu...
Sada, posle toliko decenija, plovim još jednom kroz sagu u Tripoliju; listam arhivu agencije, uzbuđen kao te daleke noći, jarko osvetljene, kao usred dana, od protivavionske vatre, iz svih mogućih oružja, sa svih strana grada...
"Tripoli - 15. aprila (Tanjug)
Sada je tačno dva sata i dva minuta posle pola noći. Tripoli se trese od detonacija bombi, raketa i protivavionskih oružja. Ovog momenta teško mi je da kažem koji su sve delovi grada napadnuti - puca na sve strane.
Eksplozije se čuju iz istočnog dela grada - tamo je rezidencija pukovnika Gadafija, Bab el Azizija. Nebo iznad grada je zapaljeno od protivavionske vatre. I dalje, dok ovo javljam, odjekuju eksplozije... Moguće je da je napadnut i vojni aerodrom, istočnije, na samoj periferiji grada..."
- Primljeno?
- Primljeno - otkucava iz Beograda?
"Ratna sreća".
Duh Moamera Gadafija lebdi nad savešću Britanije:
U Tanjugu, u Beogradu, niko ne spava. Zovu još jednom preko mog volšebnog zaboravljenog telefona koji i dalje odoleva, živi i otkucava... Ali i oni mi, tamo, još ne veruju da je sva tako kako im otkucavam; da su bombardovali Gadafijevu kuću i da - kako već znam - niko nije nastradao.
- Je l' sto posto?
- Jeste!
- Sto posto?
- Ma puštajte u svet sve što vam šaljem. Ovako nam se više neće posrećiti. U protivnom ću sve da dam Asošijeted presu, pa vi, onda prepisujte od Amerikanaca!
Amerikanci znaju dobro šta su gađali i šta su pogodili; snimci iz fantoma su već razvijeni u Pentagonu, ali ne znaju ono što ja znam - da ga nisu ubili!
Verovao samo Jugoslovenima
Još jednom, pre nego što pukne i moja misteriozna žica na koju su negde u libijskoj komandi, očigledno, zaboravili, zovu sa Topličinog venca u Beogradu. Da još jednom potvrdim; "garantujem životom" da i dalje stojim iza te informacije koju niko u svetu trenutno nema, svi je traže, a moji, u strahu da nije do kraja proverena, nemaju kuraži da objave i proslede u Maršalat i Vladu.
Do vraga! Odleteće mi ptica iz ruke; Gadafi je preživeo bombardovanje. Živ je; jedini na svetu to pouzdano znam, a oni, tamo u Beogradu, žvalave i otežu...
- A, kako to možeš sa sigurnošću da znaš?
Ne veruju, znači, i dalje.
Kada te "ratna sreća" tako pomiluje, obično ne dolazi sama, doleti u jatu. I samo nekoliko minuta pošto su "fantomi" istresli bombe i odleteli, javlja se Lane.
Direktno iz "kuće".
Glas mu trokira, ali, ipak, deluje nekako sabrano: "Živ je", potvrđuje mi šiframa koje smo ranije dogovorili. I ostali naši "ukućani" su živi i već su na sigurnom.
"Naši", to je jugoslovensko osoblje u Gadafijevoj kući - sobarice, konobari, instruktori fizičkog vaspitanja Gadafijevih sinova - Sejfa, Saada, Kahamisa... "Naši" su jedini u koje Pukovnik ima puno poverenje, više nego u njegove Libijce. Jedino mu Jugosloveni ulaze u spavaću sobu.
- Puštajte u svet da je preživeo; da mu je porodica živa i da su već daleko - otkucam u teleks - puštajte ili ćete da prepisujete od Amerikanaca kada oni prepišu od nas.
