Pod opsadom Sirijci i teroristi
Oba dela Alepa našla su se pod opsadom. Od izvora snabdevanja gotovo u potpunosti odsečeni su milion stanovnika i vojska u delu pod kontrolom vlade u Damasku i pola miliona u kvartovima koje drže teroristi raznih islamističkih bandi.
Vojska je krajem prošlog meseca presekla jedinu komunikaciju terorista na severu i njih oko 8.000 našlo se pod opsadom. Pre dva dana teroristi su se probili preko vladine komunikacije koja vodi ka zapadnom Alepu zauzevši poslednju liniju odbrane na koridoru, odnosno Artiljerijsku vojnu akademiju, Vojni tehnikum i veći deo kvarta Ramuš.
Pročitajte još:
* Džihadisti ne odustaju od Alepa - 20 mrtvih, 140 ranjenih
* Teroristi na istoku Alepa polažu oružje
Sravnjeni položaji
Oni su dva dana slali samoubice u kamionima oklopljenim čeličnim pločama i natovarenim eksplozivom. Šesti kamion uspeo je da se probije do sirijskih položaja u Artiljerijskoj akademiji i detonira tovar.
Brešu nastalu u zbrisanom položaju sirijski komandant nije imao čime da popuni, pošto je komanda u Damasku suviše dugo ignorisala opasnost. Tako se oko 1.000 branilaca našlo suočeno sa šest do sedam hiljada terorista koji su prodrli preko sravnjenog položaja, a sirijski komandant nije imao izbora osim da se povuče i izbegne opkoljavanje bataljona. Pri tom su ostavljeni nekoliko artiljerijskih oruđa i municija, a do 10 vojnika je palo u zarobljeništvo.
Tako se stvorila čudna situacija u kojoj su obe zaraćene strane opsednute u jednom gradu. Naime, niko ne raspolaže dovoljno širokim i bezbednim koridorom za snabdevanje. Uprkos tome, sirijska vlada uspela je u nedelju uveče da pošalje veliki konvoj u zapadni deo Alepa, a teroristi desetak kamioneta s montiranim teškim mitraljezima u istočni. Pri tom je uništen jedan brzi kamionet, dok ozbiljan transport nisu ni pokušali da pošalju.
Teroristi su objavili da je cilj sledeće faze zauzimanje celog Alepa. Pošto je očigledno da je najveća opasnost po branioce presecanje i severnog koridora, uskog i bez stambenih kvartova, u tom delu je ostala glavnina specijalne sirijske divizije Tigar, a ruski avioni bukvalno divljaju po putevima i mestima koji vode do njih.
Obuzdavanje Islamske države
Ruski avioni nastoje da obuzdaju Islamsku državu kako ne bi iskoristila tešku situaciju u koju je zapala sirijska vojska. Strateški bombarderi TU 22, namenjeni atomskom ratu, doleteli su iz Rusije preko Irana i Iraka i tukli položaje, skladišta, koncentraciju tehnike i komandne položaje Islamske države istočno od Palmire.
Nova opkoljavanja
Međutim, palestinski Liva al Kuds prebačen je odatle u jugozapadni Alepo. Takođe, tu je prebačeno i pojačanje od nekoliko hiljada ljudi s pripadajućom tehnikom nakupljeno od delova mehanizovanih i tenkovskih sirijskih divizija. U nedelju uveče oni su napali koridor terorista na nekoliko mesta. Međutim, reč je o izviđanju bojem, odnosno o ispitivanju odbrane terorista kako bi se odredio najpovoljniji pravac za napad.
Teroristi u kvartu Ramuš i vojnim školama našli su se u paklu, pošto je mnoštvo njih na malom prostoru napalo rusko vazduhoplovstvo, a nebo se crni od dronova koji navode sirijsku artiljeriju. Oni su u opasnosti da ih sirijska oklopno-mehanizovana pojačanja po poljima odseku od zaleđa, pri čemi bi se u Alepu tako formirao i treći kotao.
Uprkos tome, teroristi ne mogu da odustanu sve i da hoće, pošto bi s oslobođenjem Alepa njihova pozicija postala očajnička, a veće sirijske sile okrenute prema njima. Oni skupljaju s dna kace po celoj provinciji Idlib, na šta ukazuje i sirijsko napredovanje iz Latakije. Ono je, međutim, zbog planinskog terena sporo i teroristi su opasni po svoj glavni cilj - Alepo.
Pukotina u savezu
Bitka za Alepo imala je dugu predigru u poljima jugozapadno od grada. Nekoliko meseci teroristi su napredovali oko četiri kilometra da bi se približili koridoru za snabdevanje grada. Oni su prodrli preko položaja korpusa Iranske revolucionarne garde (njih oko 6.000). Prema bliskoistočnim diplomatskim izvorima, to je posledica neslaganja Moksve i Teherana oko planova za nastavak rata. Naime, Iranci su zahtevali napredovanje prema opkoljenim šiitskim enklavama u Idlibu, zarad svog ugleda u toj religioznoj grupi. Moskva je takve planove odbila u nastojanju da ne izazove SAD i Tursku da se dublje uvuku u sukob, zbog čega je Irancima uskratila vazdušnu podršku.
