Veliki četvrtak ili crni petak za EU
Britanci danas odlučuju na referendumu da li će i dalje ostati u Evropskoj uniji, u situaciji kada sva ispitivanja javnog raspoloženja građana predviđaju neizvestan ishod glasanja. Da li će rezultat referenduma biti podrška članstvu ili njen "crni petak", odlučiće mali procenat trenutno neopredeljenih.
Ankete ne pomažu predviđanju ishoda referenduma, pa tako ona objavljena u "Independentu" pokazuju da front koji agituje za bregzit vodi za celih deset procenata, dok nekoliko drugih istraživanja daju prednost kampanji za ostanak u zajednici.
U krajnje ispolitizovanoj atmosferi većina medija daje širok prostor alarmantnom upozorenju da, ukoliko zemlja bude glasala za odlazak, ne dolazi u pitanje samo članstvo u EU, nego ceo projekat Unije koja bi, prema nekim komentarima, zadobila "smrtni udarac".
Pada i TTIP?
Finansijsko tržište spremno je na turbulencije u slučaju bregzita, jer se smatra da će funta sigurno dosta izgubiti na vrednosti. U pitanjima trgovine, u Nemačkoj se pominje da je referendum o ostanku u Uniji u neku ruku i plebiscit o trgovinskom sporazumu TTIP sa SAD. Izlazak bi dao krila onima koji ga ne žele, a savezna vlada bi teško mogla da objasni građanima da želi da sprovede nešto od čega su Englezi pobegli.
Švedska premijerka Margot Valstrem tvrdi da bi bregzit pokrenuo "domino efekat" širom Unije, te da bi druge članice našle u britanskom primeru podstrek da i one raspišu referendum.
- Britanska zaraza bi se, nažalost, proširila i na druge članice Unije i okuražila ih da i one traže makar poseban status kakav je zahtevala i Britanija - rekla je ona.
Istok Evrope spušta loptu
Vođa austrijske Slobodarske stranke Hajnc-Kristijan Štrahe tvrdi da "voli Evropu", ali želi da je "promeni iznutra" birajući ono što mu odgovara "a la kart". Mađarski premijer Viktor Orban takođe je dao podršku Evropi, pozivajući Britance da glasaju za ostanak. Mađarska, kao i Poljska i druge zemlje centralne Evrope u kojima jača evroskepticizam, imaju velike koristi od evropskih finansijskih fondova.
- Oni ne bi imali nikakvu ekonomsku ni političku budućnost izvan EU i to dobro znaju - kaže Verber Faslabend, s austrijskog Instituta za evropske politike i bezbednost.
Mnogi evroskeptici nadaju se da će Britanci na referendumu glasati za izlazak iz EU.
Najodvažniji među njima poručuju da su spremni da se upuste u avanturu izlaska iz EU. Holandski političar Hert Vilders, čija krajnje desna Slobodarska stranka vodi u anketama, proglasio je razlaz s "totalitarnom" EU jednim od svojih prioriteta u slučaju da pobedi na izborima.
Ne boji se, čini se, ni vođa italijanske Lige za sever Mateo Salvini, koji drži da, "ako je Evropa ovo, bolje biti sam nego u lošem društvu". Italija ima čak dve evroskeptične stranke, pored Lige tu je i Pokret pet zvezdica koji je prošlog vikenda ostvario uspeh na lokalnim izborima.
I Cipras nije protiv EU
Žestoka retorika protiv EU je jedno, a politika koja se vodi kada se dođe na vlast je nešto drugo, ističe finska analitičarka Emilija Palonen, navodeći kao primer krajnje desnu stranku Pravi Finci, čiji je vođa kada je postao ministar spoljnih poslova prestao da poziva na izlazak iz EU.
Drugi primer je grčka leva stranka Siriza koja je takođe odustala od svojih obećanja da će se obračunati s Briselom.
- Francuska možda ima hiljadu puta više razloga da želi izlazak iz EU od Engleza - istakla je čelnica Nacionalnog fronta Marin le Pen, koja redovno vodi u anketama za prvi krug predsedničkih izbora u Francuskoj 2017.
Populizam je pogodio i Skandinaviju.
- Male zemlje, poput Danske i možda Švedske, ubrajaju se u rizičnu grupu u slučaju bregzita - kaže politolog Karsten Nikels iz instituta Bruisels Teneo.
Oslabljena EU imala bi zapravo samo jednog pravog pobednika, a to bi bio ruski predsednik Vladimir Putin, koji bi to "iskoristio kako bi povećao svoj uticaj u istočnoj Evropi, ističe Faslabend.
