"Britanci, učite iz raspada SFRJ"
Referendum u Ujedinjenom kraljevstvu podelio je ovu multinacionalnu državu, a odsek za istoriju Univerziteta u Šefildu tim povodom objavio je analizu o paralelama između Bregzita i Jugoslavije uz podsećanje da je krvoproliću u toj zemlji prethodio referendum.
Tog 23. juna 2016. Ujedinjeno kraljevstvo rešilo je da izađe iz EU. Referendum o Bregzitu, kao i svaki drugi referendum, za cilj je imao da dozvoli ljudima da govore i iznesu svoje mišljenje. Nevolja je u tome što oni nisu bili jedinstveni, te je sada glavni razlog postojanja multinacionalne države nestao, kaže se u tekstu čiji je autor asistent na univerzitetu Šefild Feđa Burić.
Početkom 90-tih godina prošlog veka, Jugosloveni su se takođe na referendumu izjašnjavali žele li da ostanu deo jedne drugačije federacije, a rezultat je, kako se kaže, bio krvoproliće i rasparčavanje Jugoslavije na međusobno posvađane, disfunkcionalne mini-države.
Sličnost SFRJ i Ujedinjenog kraljevstva
Šta mrtva država može da nauči jednu koja je (jedva) živa, postavlja se pitanje u analizi.
Ujedinjeno Kraljevstvo ima mnogo sličnosti sa Jugoslavijom. Poput Jugoslavije, UK je komplikovana multinacionalna država koja se izrodila iz osporavanog istorijskog projekta koji se često preplitao sa imperijalističkim projektom zemlje koja je zapravo jezgro multinacionalne države.
Za Jugoslaviju, to je bila Srbija, a za Ujedinjeno Kraljevstvo je to Engleska. Poput Engleza u Škotskoj i Irskoj, i Srbi su u Hrvatskoj i Bosni bili posmatrani kao brutalni konkvistadori, kaže se u tekstu.
Poput Engleza, Srbi su, navodi se, nailazili na nerazumevanje upravo onih koje su želeli da integrišu, optužujući ih za nezahvalnost prema svim žrtvama koje Srbija čini za više dobro. Poput ne-Engleza u Britaniji, ne-Srbi u Jugoslaviji osećali su se patronizovano, maltretirano i kolonizovano od mnogo moćnijeg velikog brata, kaže se u tekstu i ističe da je stvaranje obe unije bilo ispresecano periodima užasne međuetničke i međuverske netrpeljivosti i nasilja.
A ipak, uprkos točku istorije, elite su uspevale da s vremena na vreme formiraju neuredne, ali trajne multinacionalne eksperimente. Komplikovani kompromisi su izbačeni, a istorijski animoziteti postali su predvidivi i lakši za kontrolisanje, ako ne i potpuno zakopani. Lokalna samovlada i autonomija etnički različitih regiona bio je "modus operandi" kako u Jugoslaviji, tako i u Ujedinjenom kraljevstvu.
Šta rade manjine?
Manjine koje su bile zaglavljene u oblastima u kojima njihove političke želje nisu bile uslišene, dobile su posebne pogodnosti zauzvrat. Za protestante u Severnoj Irskoj zadržavanje kulturnih i političkih veza sa njihovom braćom u Engleskoj bilo je pođednako važno kao i veza Srba u Bosni sa njihovom domovinom, Srbijom.
Elite u Jugoslaviji i UK nerado su dozvoljavale bujanje bilo kakvog nacionalnog identiteta koji bi zamenio duboko usađen osećaj konstitutivnih jedinica i kreirale su uređenja nadajući se da će vremenom Englezi, Irci, Velšani i Škoti početi da vide sebe kao Britance, kao i da će Srbi, Hrvati, Slovenci, Crnogorci, Makedonci i muslimani postati Jugosloveni.
Za Ujedinjeno Kraljevstvo, članstvo u EU odagnalo je unutrašnje destruktivne sile, preusmerivši njihov bes na Brisel. Što se tiče Jugoslavije, hladni rat i specifični odnosi zemlje i sa SAD i sa SSSR blokirali su i ukrotili bujanje nacionalizma (barem za kratko) tako što je u prvi plan istican osećaj ponosa da jedna tako mala zemlja (u svetskim okvirima) zauzima tako veliki prostor na geopolitičkoj sceni sveta.
Posle pada Berlinskog zida, srušila se i Jugoslavija, a slučaj te zemlje prkosi teoriji da je demokratija sama po sebi dobra stvar, da donosi stabilnost i da oslobađa ljude.
U Jugoslaviji, 90-te godine počele su najosnovnijom političkom mobilizacijom. Nove političke partije nikle su preko noći. Ljudi su demonstrirali, tražili najrazličitije stvari, a referendumi su raspisivani jedan za drugim. Nova budućnost je obećavana, a zemlja je u teškom krvoproliću rasparčana u disfunkcionalne nacionalne države, kaže se u tekstu i konstatuje da je crni bilans bio strašan: 100.000 mrtvih, više od dva miliona raseljenih, nove granice su ucrtane, a budućnost je već bila zaprljana semenom mržnje, podele i nacionalno obojene korupcije .
A lekcija kaže...
Ako postoji lekcija koju bi Ujedinjeno Kraljevstvo moglo da nauči od Jugoslavije, onda je to ova: referendumi su užasna stvar. Te instant-vežbe direktne demokratije ne samo da nisu u stanju da reše egzistencijalna društvena pitanja, već na površinu iznose društvene podele koje su prethodno bile uspešno kanalisane u društveno-politički diskurs (poput onog u UK), ili su jednostavno bile ugušene represijom (kao u Jugoslaviji).
I kako se navodi, baš zbog toga što se uvek organizuju zbog pitanja koja deluju egzistencijalno, referendumi remete čitav poredak jer su nepovratni, a za razliku od izbora, gubitnička strana ne može da preusmeri svoj bes ka novim izborima, jer je stvar već rešena, i to zauvek. U analizi se navodi primer bosanskih Srba i referendum 1992. koji je organizovala nova tek formirana muslimansko-hrvatska vlada o tome treba li BiH da napusti jugoslovensku federaciju i tako pođe stopama dve najbogatije države Slovenije i Hrvatske, koje su već istupile.
Bosanski Srbi, koji su velikom većinom bili za ostanak u SFRJ kako bi mogli da zadrže jake veze sa Srbijom, bojkotovali su referendum znajući da nemaju šanse za pobedu jer su činili jedva 30 posto populacije. Njihovo učešće na izborima delovalo bi kao da su "demokratski nadglasani", čime bi referendum dobio na legitimnosti i stoga je većina glasala za otcepljenje.
Nakon referenduma izbio je rat, nakon što su Srbi iz Bosne zahtevali svoje parče zemlje, za koje su želeli da ostane u Jugoslaviji. Posle Bregzita, Ujedinjeno kraljevstvo se suočava sa sličnom početnom situacijom, kaže se i dodaje da se u velikoj meri, manjak nacionalnog konsenzusa pretvorio u pitanje života i smrti za zemlju.
Ujedinjeno Kraljevstvo van EU čini se potpuno predvidivo, baš kao i kraj BiH van Jugoslavije. Škoti se otcepljuju, Severna Irska traži pravo na samoopredeljenje i nakon toga se pripaja Republici Irskoj, dok se protestanti povlače iz politike, potpuno svesni da ih je politički proces pretvorio u manjinu.
Bregzit debakl bi trebalo da nas nauči da referendumi često budu populistički alat koji omogućava demagozima da koriste politiku ozlojeđenosti na demokratski način. Naravno, referendumi su demokratski. Ali, takođe mogu biti i smrtonosni, zaključuje se u analizi.
