EU prepustila decu mafiji!
Evropska policija Europol je početkom godine šokirala javnost podatkom da je nestalo najmanje 10.000 dece koja su registrovana da su ušla u Evropsku uniju, ali Evropsko udruženje za nestalu decu tvrdi da ih ima sigurno znatno više.
Unesko navodi da je lane 95.000 dece bez pratnje zatražilo azil u EU. Po izveštajima iz Grčke, državama zapadnog Balkana i EU, najveći je problem što deca putuju u grupama i nemaju poverenja kad im socijalne službe ili ljudi iz pomenute agencije UN predlože da ostanu u prihvatnim centrima.
Za njih to znači odvajanje od grupe i ulazak u novu situaciju u kojoj se osećaju nesigurnima i nezaštićenima. Stariji adolescenti zato lažno navode da su punoletni, što ne može da se proveri. Mlađi koji su zadržani u centrima, čak i kad stignu u Nemačku, grabe prvu priliku da iz njih pobegnu, najčešće uz pomoć mafije čijim obećanjima naivno poveruju. Završavaju često kao žrtve u mrežama dečje prostitucije, droge i trgovine organima.
Pročitajte još:
* "Izbeglička kriza je samo odložena, nikako završena"
- Najopasnije je to što oni pomoć koju želimo da im pružimo smatraju za smeštanje u neku vrstu zatvora, kao da neko želi da ih kazni, kaže u razgovoru za Vesti, Žan-Klod Legran, regionalni savetnik Uneskaa za Balkan. On naglašava da mnoga deca dolaze iz veoma udaljenih zemalja.
Da li ste jači od mafije?
- Ne, nismo, ali mogli bismo da pojačamo borbu protiv kriminalaca - odgovara on i dodaje da su za sada migranti-adolescenti koji beže od rata prinuđeni da uđu u svet podzemlja i mafije.
- Pokušajmo da nađemo način da im evropske države zajednički pomognu i zaštite ih, umesto što odgovor na ovo pitanje daju političari koji ih guraju u ruke mafijaških lanaca - poručuje Legran.
- Što su dalje, oni manje shvataju svet u kome se nalaze i ne razumeju zašto im predlažemo pomoć i da to nije zatvor - dodaje naš sagovornik.
- Dakle, da bismo promenili ovo stanje, trebalo bi da imamo čuvare prava dece, nekoga ko bi ih pratio i obavestio o njihovim pravima, o opasnostima vezanim za krijumčarenje, ko bi im pomogao u rešavanju njihovog pravnog statusa u Evropi kako ne bi bili gurnuti ka kriminalnom podzemlju, kao što se sada uglavnom dešava - kaže on.
Žan-Klod Legran na osnovu iskustva na Balkanu i u Zapadnoj Evropi ocenjuje da je ekonomska situacija u evropskim državama dovela do toga da se znatno smanjuju budžeti za socijalna davanja i pomoć.
- Kako pomoći deci-migrantima, kad socijalni centri nisu u mogućnosti da zadovolje ni domaće potrebe, naročito u Grčkoj - pita se naš sagovornik.
Unesko ponosan na rad u Srbiji
- Vrlo smo ponosni što smo radili sa Srbijom jer smo u toj zemlji mogli decu-migrante da smestimo u porodice za prihvat, umesto da ih smeštamo u ustanove. Pri tom su u Srbiji socijalni radnici dolazili da se pridruže našim ekipama na terenu i radili sa decom-migrantima. To im je omogućilo da obogate svoje iskustvo i profesionalnu praksu, a nama da pomoć tim mlađanim beguncima dođe iz same države u kojoj smo ih zatekli, a ne sa strane. To je veoma važno - kaže ovaj zvaničnik UN.