"Izbeglička kriza je samo odložena, nikako završena"
Premijer Srbije Aleksandar Vučić učestvovao je na konferenciji "Sistem azila i migracija: Izbeglička kriza i reformski procesi" u Beogradu. On je tom priliko ocenio da je izbeglička kriza, najveća od Drugog svetskog rata, samo odložena, a nikako rešena.
- Ova kriza je uzdrmala temelje EU, pokazala je da između zemalja Unije caruje egoizam, a ne solidarnost - rekao je Vučić.
Prema njegovim rečima, kriza je pokazala kako se i sve druge zemlje koje ne pripadaju EU odnose prema migrantima. Istakao je da je u Srbiju prošle godine ušlo 651.000 migranata, a od početka ove - 100.000 ljudi, koji su bili registrovani i pružena im je nega, smeštaj i zaštita.
Pročitajte još:
* Kako je Angela Merkel izbačena iz "Balkan ekspresa"?
Premijer Srbije smatra da je izbeglička kriza trenutno samo odložena, a nikako rešena, zbog svih problema u Pakistanu, Avganistanu, Siriji i da će u budućnosti morati da se radi na drugačijim mehanizmima, da se stvaraju društva koja će imati više tolerancije, jer samo društva koja su spremna na inkluziju mogu da opstanu.
On je dodao da je Srbija spremna da bude dio sveobuhvatnog rešenja pitanja migrantske krize, ukoliko ga bude bilo.
U uvodnom izlaganju na konferenciji Vučić je rekao da je za Srbiju, kada je reč o evro-integracijama, najbolji i strateški put da ide u Evropu, da razvija demokratiju i vladavinu prava, a "sve drugo, Srbiju bi vodilo u propast i to ne samo ekonomsku".
- Za nas je bitno da izgradimo modernu i pristojnu državu, da do 2020. godine uradimo šta je na nama, a onda da Evropa kaže svoje mišljenje. A kako će EU tada da izgleda, to je pitanje za njih - rekao je srpski premijer.
Vučić, koji je i lider SNS, rekao je da, ako se dogodi da stranka koju vodi posle izbora bude u vladi, zakon o izbeglicama neće biti usvojen bez saglasnosti civilnog društva.
Konferenciji, u organizaciji "Grupe 484" u partnerstvu sa Beogradskim centrom za ljudska prava i Beogradskim centrom za bezbednosnu politiku i uz podršku Ambasade Norveške u Srbiji, prisustvuje više od 100 predstavnika državnih institucija nadležnih za pitanja migracija i azila, međunarodnih i domaćih organizacija civilnog društva.
