Ovi problemi mogu dovesti do potpunog sloma EU
Evropska unija je bila plemenit san, ali kao što je to slučaj sa većinom snova, problem je kada se suoči sa realnošću. Nije jednostavno održati ekonomsko jedinstvo i jedinstvenu monetranu politiku među državama od kojih svaka postavlja svoju fiskalnu politiku, piše Biznis insajder.
Dug država koje su članice EU je bio prvi znak da se nešto loše dešava. Nemačka je nekoliko godina davala kredite siromašnijim zemljama evrozone, kako bi mogli da kupe robu poreklom iz Nemačke.
Druge nacije, koje izvoze u okviru EU su učinile isto, pa je takav disbalans u trgovini morao da se odrazi negde. I jeste, u dugovima država kao što su Grčka, Italija, Španija, Portugal i Irska. Ako se tome dodaju i političke tenzije koje proizilaze iz krize migranata i rizika od Breksita, kolaps Evrope postaje realna opcija.
Ovo su najveći rizici sa kojima se EU suočava danas:
Kriza italijanskih banaka
Italija verovatno zadaje najviše glavobolje EU. Njen bankarski sistem se urušava zahvaljujući lošim kreditima. neotplaćeni krediti čine skoro 20 odsro ukupnog italijanskog bankarskog sistema.
Neke banke na jugu zemlje imaju čak 40 odsto neotplaćenih kredita. Kolaps italijanskog bankarskog sistema je rizik za celu Evropu. Italija je osma najjača ekonomska sila na svetu, samo za nijansu slabija od Indije. Njen ekonomski uticaj na Evropu, ali i na globalnu ekonomiju, doveden je u pitanje.
Uloga Grčke
Ako se poredi sa Italijom, Grčka je trenutno u boljem položaju jer je važna iz drugih razloga. To je glavna kapija EU kroz koju su bežali Sirijci i Iračani, pokušavajući da uđu u Evropu. Bogatijim zemljama je neophodno da sarađuju sa Grčkom kako bi mogle da kontrolišu talase izbeglica.
Grčka je sada nulta tačka za dve krize koje pogađaju Evropu poslednjih nekoliko godina: dužničke krize i insistranje Nemačke na strogom rešenju i reakcije na talas migracija ljudi iz ratom razorenih zemalja. Kriza migranata je humanitarna katastrofa, a situacija se pogoršava. Ipak, EU je sve, samo ne paralizovana.
Kraj Šengena
Napad u Parizu krajem 2015. godine rezultiralo je strožom kontrolom granica, koje su prethodno bile otvorene. Teroristički napadi su ubedili Evropljane da migracija muslimana pretnja po bezbednost. Početna dobrodošlica se pretvorila u strah. Jedan od ključnih lidera EU, nemačka kancelarka Angela Merkel, našla se pod pritiskom birača koji se protive migrantskoj politici.
Turska kao članica EU
EU očajnički traži rešenje, pa razmišlja da prihvati Tursku u svoj članstvo, kako bi ova zemlja zadržala dobar deo migranata u okviru svojih granica. Ulazak Turske u EU može da blokira Kipar. To jeste malo ostrvo, ali ima podjednako pravo glasa kao i Francuska i Nemačka. Ovde je jedino rešenje da velike ekonomske Evropske sile nametnu svoju volju manjim državama.
Kipar, s druge strane, ima potpuno pravo na veto jer Turska ne priznaje kiparske pasoše niti dozvoljava avionima da slete, kao i brodovima da se usidre na njenoj teritoriji. EU će, najverovatnije, ignorisati probleme Kipra i okrenuti se drugim problemima.
Brexit
Još jedna pretnja EU je i referendum koji će Velika Britanija održati ovog leta, a tiče se njenog opstanka u EU.
Ukoliko bi ova članica napustila EU to bi bio opasan presedan. Godinama kasnije bi se osećale posledice po svetsku trgovinu i kretanje valuta.
Neizvesna budućnost EU
Postoje dva moguća ishoda za izlazak iz finasijske krize koja potiče od nagomilanih dugova članica EU i nebalansiranih budžeta. Ako bi evropska elita želela da vidi ujedinjenu Evropu, moraće da preuzme dug svih zaduženih zemalja i da ga po nekoj čudnoj formuli, koja bi se dopala samo nekom evropskom birokrati podeli među članicama. Svaka država bi morala da napravi rebalans budžeta.
Međutim, podelom duga, evro bi počeo da slabi. Naravno, i Nemačka bi morala da učestvuje u ovome. Ali zašto bi to uradila kada 40 odsto njenog BDP-a proizilazi iz izvoza, a polovinu proizvoda prodaje članicama EU.
Drugi scenario je da države neće znati kako da se izbore sa dugovima, pa će se svaka vratiti svojoj valuti. Te nove valute bi bile verovatno mnogo slabije u odnosu na nemačku marku koja bi se ponovo uspostavila.
