Rat u Siriji se rasplamsao zbog žena?
"Lične pobude mogle bi da budu razlog zbog kojeg je turski predsednik Redžep Tajip Erdogan zaoštrio odnose sa Rusijom", piše šef Katedre za međunarodne odnose Bilkentskog univerziteta u Ankari, britanski istoričar Norman Stoun za časopis "Fajnenšel tajms".
"Erdogan je u životu pročitao samo jednu knjigu"
U visokom društvu turske prestonice, podseća Stoun u "Fajnenšel tajmsu", dugo je prepričavan slučaj koji se dogodio u vreme kada su Turska i Sirija još mogle da se diče dobrosusedskim odnosima.
Jednom prilikom je bračni par Erdoganovih odlučio da provede odmor u društvu Asadovih -sirijskog predsednika Bašara i njegove žene Asme.
- Pričaju da je posle toga Asma Asad mužu poslala elektronsko pismo u kojem ga je molila da nikada više ne traži od nje da se sastaje sa Erdoganovima - naveo je ovaj istoričar.
Priča se da se gospođa Asad požalila da Erdoganovi nemaju obrazovanja i ukusa: muž je bahat čovek koji je tokom celog života pročitao samo jednu knjigu, a žena je luda za šopingom, pri čemu je staromodna i odeva se bez ukusa.
O onome što se dalje događalo istorija ćuti, ali pismo Asme Asad privuklo je pažnju turskih specijalnih službi. U Ankari govore da je upravo tada Erdogan počeo da razvija netrpeljivost koja je prerasla u strasnu želju da sirijski predsednik bude svrgnut, piše Norman Stoun.
Kako god bilo, Bašar al Asad je uspeo da se spasi, i to zahvaljujući Rusiji, navodi istoričar.
Kasnije su Turci oborili ruski avion, saopštivši da je narušen njihov vazdušni prostor, i to u u trajanju od 17 sekundi.
- Predsednik Putin takođe se pokazao kao čovek koji ne zaboravlja uvrede. On je pročitao više od jedne knjige i govori više od jednog jezika: on stvari vidi kakve jesu - tvrdi Stoun.
"Rusi su često pomagali Turskoj"
Odgovor Moskve pogodio je turski izvoz, a doveo je i do toga da je više od 400 hotela u toliko omiljenoj turskoj Antaliji sada ponuđeno na prodaju.
Norman Stoun se vraća u istoriju rusko-turskih odnosa: istina je da su državnici iz carskih vremena pretendovali na Konstantinopolj, ali oni su imali u vidu i rizike, što ih je navodilo da oslabljenu Tursku kontrolišu sa distance - preko autonomne Jermenije ili čak Kurdistana.
Ruska vojska je 1833. godine zaustavila egipatsko-sirijsku armiju na putu ka osvajanju Istanbula, a 1920. godine, kada se Osmanska imperija konačno raspala, pritekla je u pomoć Turskoj, štiteći teritorije od grčkih i jermenskih pretenzija iza kojih je stajala Britanska imperija.
Prema mišljenju Stouna, oštra reakcija Ankare u vezi sa ruskim avionom, koja je precrtala dugogodišnju istoriju rusko-turske saradnje, nije motivisana samo onim što je Turska navela kao zvanično obrazloženje. Istoričar smatra da je reč o spletu mnoštva okolnosti, među kojima su mržnja Erdogana prema Asadu kojeg je u Siriji podržala Rusija, kao i uvređenost i potreba za osvetom.
