Josipa dala nadu progonjenima
Odluka Ustavnog suda Nemačke u Karlsrueu da ukine presudu Pokrajinskog suda u Diseldorfu o izručenju Amerikanca D. M. Italiji, povod je za veliku polemiku u medijima. Pravni potres evropskih razmera izazvala je nemačka advokatica srpskog porekla Josipa Salm-Francki, koja ističe da ovaj postupak pruža nadu i našim državljanima, koji su u odsustvu zbog navodnih zločina osuđeni u Hrvatskoj ili Bosni, a žive u inostranstvu. To znači da neće više biti automatski izručivani zemljama u kojima su osuđeni. Josipa Salm-Francki napominje da upravo zastupa jednog Srbina koji živi u Nemačkoj, a osuđen je u Hrvatskoj u odsustvu.
Ovaj slučaj je naročito zainteresovao pravnike zato što će se presudom Ustavnog suda Nemačke najverovatnije koristiti i druge zemlje EU.
Advokatica Salm-Francki uverena je da će njen klijent posle završetka obnovljenog postupka, umesto u Firencu, ipak otputovati svojoj kući u Majami.
Amerikanac D. M. uhapšen je jula 2014. na aerodromu u Diseldorfu, prilikom povratka kući u Majami. Rečeno mu je da ga hapse jer ga traži Italija po Interpolovoj poternici, kao i po evropskom nalogu za hapšenje radi izvršenja pravosnažne presude izrečene 1992. u Firenci.
On je, kako mu je objašnjeno, u odsustvu osuđen na 30 godina zatvora zbog učestvovanja u organizovanom kriminalu (tadašnji tzv. Medelin kartel) i trgovini narkoticima na relaciji Južna Amerika - Italija.
Okrivljeni, kako navode mediji, nije ni znao da se protiv njega u Italiji vodio postupak i da je osuđen, pa se, kako kaže advokatica Salm-Francki, Evropom šetao kao po svom dvorištu.
Šetnja je završena hapšenjem u Diseldorfu, a pošto Amerikanac nije želeo da ga Nemačka izruči Italiji, obratio se našoj advokatici, specijalizovanoj za krivično i međunarodno pravo. Josipa Salm-Francki otkrila je neslaganje između evropskog prava i nemačkog ustavnog prava. Da nije bila uporna, Amerikanac bi po uobičajenoj proceduri bio veoma brzo izručen Italiji.
- Uložila sam prigovor protiv izručenja, uz obrazloženje da mu u Italiji nije zagarantovan novi krivični postupak u kojem bi imao sva prava odbrane, što podrazumeva preispitivanje svedoka i svih drugih dokaznih sredstava koja su protiv njega upotrebljena u procesu vođenom 1992. u njegovom odsustvu. On bi u Italiji imao pravo na sprovođenje žalbenog postupka, ali sam proučavavši italijanski krivični zakon došla do saznanja da moj klijent neće imati bezuslovno pravo na saslušavanje svedoka sa suđenja iz 1992, već da to zavisi od volje sudije koji postupak vodi. Dakle, ne bi bilo reči o istinskom pravednom suđenju, već o običnoj sudskoj farsi - zaključuje Josipa Salm-Francki.
U sprečavanju izručenja presudnu ulogu imala je činjenica to što, po nemačkom pravu, suđenje ne može da se obavlja u odsustvu okrivljenog jer mu, kako smatra nemački Ustav, nije zagarantovana potpuna pravna zaštita.
- To je po nemačkom Ustavu (član 1 tačka 1) povreda ljudskog dostojanstva, a to je u mom prigovoru uočio i uvažio Savezni ustavni sud u Karlsrueu, pa je prvo stopirao izručenje mog klijenta, a zatim ukinuo rešenje Vrhovnog pokrajinskog suda u Diseldorfu i naložio obnovu postupka o izručenju - objašnjava naša sagovornica.
Ukinut automatizam
Ustavni sud Nemačke je uspostavio sada novi odnos sa Evropskim sudom u Luksemburgu i drugim sudovima u EU. Ovom presudom naročito su se bavili "Frankfurter algemajne", "Zidojče cajtung" i prvi (ARD) program nemačke televizije.
- Ustavni sud u Karlsrueu praktično je ukinuo pravni automatizam, po kojem je izručivanje bilo obaveza Nemačke, jer je potpisnica sporazuma koji je 2006. postignut između zemalja EU i koji je ova država uključila u svoj nacionalni zakon. Nemačka će kao potpisnica ovog sporazuma i dalje isporučivati osuđene u drugim EU zemljama, ali ne više automatski, već će se u svakom pojedinačnom slučaju ocenjivati da li zemlja koja zahteva ekstradiciju obezbeđuje i fer suđenje - objašnjava advokatica Salm-Francki.
