Da li će 2016. biti godina raspada Evropske unije?
Tokom 2015. godine temelji Evropske unije ozbiljno su poljuljani. Jedinstvo među članicama je narušeno, sve više zemalja želi da napusti zajednicu, a reka izbeglica koja se uputila ka starom kontinentu pokazala se kao prevelik izazov i za najjače evropske ekonomije. Najglasnija zemlja koja želi da napusti Evropsku uniju svakako je Velika Britanija. Uprkos stavu Brisela da im je mesto u Uniji, Britanci priželjkuju referendum o istupanju.
Tvrdoglavost, neznanje i samozadovoljstvo - ovako Britanci opisuju odgovor Brisela na insistiranje premijera Dejvida Kamerona o ponovnim pregovorima o poziciji Velike Britanije u EU. Britanski "Telegraf" brani svog premijera, ističući da je "Kameron od EU tražio najskromnije ustupke". S obzirom da nije naišao na razumevanje Brisela, referendum o "Bregziitu" (izlasku Britanije iz EU) bi morao da se održi do kraja 2017. godine, navodi "Telegraf".
Pročitajte još:
* Stratfor predviđa: Rusija i Ukrajina će se pomiriti, EU pred raspadom
Ipak, na stranu nadmeno odbacivanje Kameronovog apela, EU bi mogla da se raspadne zbog drugih problema. Federalizacija je na sve klimavijim nogama, a države članice sve više liče na rogove u vreći, naročito po pitanju migantske krize. Tvorci EU su obećali mir i prosperitet, a danas su tu dugovi, očaj i dezintegracija.
Evropskoj uniji nedostaje demokratska legitimnost, što bi uskoro moglo da je baci u nepovratni ambis. Podsetimo, i aparthejd je propao iznenada, kao i komunististički režimi širom svet, piše "Telegraf".
U svakom procesu kolapsa ekonomija igra centralnu ulogu. Uprkos beznadežnoj optimističkoj propagandi iz Brisela, problemi evra nisu nestali. Rast je anemičan, svega 0,3 procenta u trećem kvartalu 2015. godine. Nezaposlenost se zarazno širi Španijom, koja je nekada važila za "čudo evrozone". Danas je svaki četvrti Španac bez posla. Grci su u još većim nevoljama, gde je nezaposlenost iznad 25 procenata.
Ono što je najveći problem jeste činjenica da EU ne može da reši ovu ekonomsku krizu jer je i sama deo problema. Jedinstvena valuta nikada nije bila ekonomska inicijativa. Naprotiv, to je bio politički instrument kako bi se širila ideja federalizma.
Za sada su političke posledice ove ekonomske katastrofe najviše osetile Italija i Grčka, gde se bes građana sa merama EU graniči sa ekstremizmom. Grci su ostali bez dobrog dela penzija za koje su radili 40 godina, dok mladi ne mogu ni da pronađu posao kako bi tu penziju i zaradili.
U ljudima raste bunt, pa tako popularnost dobijaju "antievropske stranke". U Španiji je to Podemos, u Portugalu su vlast preuzeli levičari i komunisti, a u nekim zemljama članicama otvoreno se prkosi posltulatima EU. Migrantska kriza je ta koja je unela potpuni razdor među članicama, što se pre svega ogleda u stavovima Mađarske, Češke, Slovačke pa i Britanije, koje odbijaju da prihvate apel vodećih institucija EU i prime izbeglice s Bliskog istoka.
