Baltičke zemlje u strahu: Šta ako se Zapad okrene Rusiji?
Nekoliko istočnoevropskih zemalja sve je zabrinutije da bi Zapad mogao da "okrene leđa" Ukrajini u zamenu za rusku podršku u Siriji, pošto Pariz, Moskva i Vašington razvijaju sve jače veze u zajedničkoj borbi protiv Islamske države.
Tri baltičke zemlje koje su do 1991. bile u sastavu Sovjetskog saveza - Estonija, Letonija i Litvanija - posebno je uplašilo prisajedinjenje Krima od strane Rusije prošle godine i brinu ih teritorijalne ambicije Rusije, prenela je agencija AFP.
Zajedno sa Poljskom, taj "baltički trio" zagovara krajnju čvrstinu prema zvaničnom Kremlju, a oni takođe strahuju da bi konflikti u Ukrajini i Siriji mogli da prestanu da se posmatraju odvojeno.
Pročitajte još:
* "Rusija delovanjem u Siriji odvlači pažnju od Ukrajine"
* Rusija i SAD: Koalicija nephodna, ali malo verovatna
- To su različite krize i ne smemo ih povezivati, one se moraju razmatrati odvojeno - izjavio je za AFP šef litvanske diplomatije Linas Linkevičijus i dodao: "Neprihvatljivo je govoriti o nekoj trgovini, ustupcima ili sferama interesovanja."
Francuski predsednik Fransoa Oland je ove nedelje pozvao na uspostavljanje široke koalicije protiv ID , a Rusija je u prošli četvrtak saopštila da bi bila spremna da sarađuje sa tom koalicijom, pod uslovom da njene članice poštuju suverenitet Sirije.
Baltik neće sa Rusima
Takva saradnja ne bi preterano obradovala baltičke zemlje. "Litvanija neće učestvovati u bilo kakvoj novoj koaliciji u kojoj će učestvovati ili bi želela da učestvuje Rusija", izjavila je predsednica Litvanije Dalija Gribauskaite.
- Rusija i dan danas okupira teritoriju jedne zemlje i vodi rat u dve zemlje, Ukrajini i Gruziji - istakla je ona u petak, nakon sastanka sa svojim baltičkim kolegama u odmaralištu Palanga na zapadu Litvanije.
Letonsko Ministarstvo spoljnih poslova je u petak saopštilo da bi "baltičke zemlje trebalo stalno da podsećaju svet na ilegalnu aneksiju Krima. Borba protiv terorizma i razrešenje konflikta u Siriji ne bi trebalo da se dogode na štetu Ukrajine".
I Poljska uzdržana
Članovi nove konzervativne vlade Poljske su se za sada uzdržali od komentara, iako se o temi saradnje Zapada sa Rusijom naširoko govori u medijima.
- Potreba da se reši problem ID ne bi trebalo da promeni našu poziciju prema Rusiji - izjavio je poslanik poljske opozicione Civilne platforme Marcin Kjervinjski.
- Iako zvanično nije predloženo, Moskva se nada da bi, ako koalicija protiv IS ugleda svetlost dana, pritisak po pitanju Ukrajine mogao da popusti i da bi jedan broj zemalja mogao da kaže "pošto se borimo zajedno, sankcije ne treba obnoviti" - ocenio je za AFP poljski analitičar Vojćeh Lorenž.
