Putin sprema krimski scenario na Baltiku?
Baltičke zemlje sumnjaju da ruski predsednik Vladimir Putin planira da pripoji Baltik ili neke njegove delove, kao što je to uradio sa Krimom.
Letonija, Litvanija i Estonija strahuju da bi Putin, uz pomoć ruskog stanovništva prema kome vlada sve veća sumnjičavost, mogao da izazove novu donjecku ili osetijsku krizu, objavio je hrvatski "Jutarnji list".
Više od dve trećine Rusa koji žive u Estoniji i Letoniji nemaju državljanstva tih zemalja. Oni su ili bez državljanstva ili imaju ruske pasoše. Ruska manjina je nezadovoljna svojim statusom u matičnim zemljama jer iako su mnogi tu rođeni nemaju pasoše svojih država.
U nekim analizama NATO-a spominje se da bi Kremlj mogao da iskoristi nezadovoljstvo svoje manjine kako bi destabilizovao tri baltičke države ili izazvao nemire koji bi podstakli nove separatističke pokrete i “narodne republike”. S druge strane, rusko stanovništvo u baltičkim državama polako počinje da se posmatra kao "peta kolona".
Iako Moskva uporno ponavlja da pripajanje Baltika nije cilj, ipak postoje oni koji bi malo plašili i slali uznemirujuće signale komšijama na Baltiku. "Čačkanje mečke" na zapadnim granicama Rusije vraća Evropu u hladni rat, izaziva napetost između Zapada i Rusije i stvara depresivni antiruski kordon. Rusija je trenutno u napetim odnosima sa svim svojim evropskim komšijama od Arktika do Crnog mora, od Norveške, preko Finske, spomenutih baltičkih država i Poljske do Ukrajine.
Stručnjaci NATO-a stalno ističu da bi Baltik mogao da bude novo žarište. Ali baltičke države tek su jedan segment slagalice rusko-zapadnih odnosa izazvanih ukrajinskom krizom, kaže ruski analitičar Aleksandar Gruščin. Ukrajina je poslužila tek kao podstrek za to da sva osujećenja, strahovi i oprezi isplivaju na površinu.
Baltik jeste najranjiviji deo, sa mnogo istorijskih i političkih opterećenja iz relativno nedavne prošlosti u odnosima Rusije s Litvanijom, Letonijom i Estonijom, zemljama koje "duvaju i na hladno" kad je Moskva u pitanju. Ponekad će ići i protiv sopstvenih interesa samo da im Rusija bude što dalje, ako ne fizički, što je nemoguće, a onda u svakom drugom smislu, napominje Gruščin.
U baltičkim republikama otkazuju nastupe ruskih estradnih zvezda, gostovanja moskovskih pozorišta, nema ruskih filmova, skidaju s kablovske televizije ruske kanale. Nedavno je ukinut i voz Talin - Moskva za koji Rusi tvrde da je bio rentabilan, a Estonci kažu da je bio neisplativ. Rusi su otkazali uvoz ribe i ribljih proizvoda s Baltika, što je više od 60 odsto njihovog izvoza morskih plodova.
U Litvaniji su rafineriju prodali Poljacima i otkazali rusku naftu s kojom je rafinerija spojena naftovodom, pa sada tankerima dovoze naftu i onda je transportuju do rafinerije, navodno gubeći milione evra mesečno na tome. Estonija nije želela da učestvuje u Severnom toku, gasovodu kroz Baltik. Ali, to je cena politike “daleko im ruska kuća”.
Pročitajte još:
* Putin sprema invaziju na ove 3 zemlje: Pregaziće ih!
* "Rusija ne predstavlja pretnju za NATO"
* Odbrana Baltika bez Makedonije
Letonija ponovo želi da uvede redovni vojni rok. Baltičke države žele američke vojne baze na svojoj teritoriji. Podignuti su rezervisti, a razne rodoljubive i desničarske organizacije sprovode vojne vežbe svojih članova po šumama, pripremajući se za "partizanski otpor".
Broj bliskih susreta NATO-a i ruskih aviona i povreda vazdušnog prostora baltičkih država krajem 2014. i početkom 2015. premašio je broj takvih incidenata u poslednjih 15 godina.
Koliko su tamošnji stanovnici stvarno u strahu, a ruska pretnja realna, teško je reći, ali to ima duboke korene u odnosima Rusije s tim državama. Putin poručuje - Sukob s NATO-om može želeti samo ludak. U slučaju takvog scenarija sledi samo katastrofa, koje su svi svesni.
