"Humano" proterivanje na Balkan
Šefovi tri partije vladajuće koalicije dogovorili su se u Berlinu o novim merama koje imaju za cilj suzbijanje priliva izbeglica. Ceh će platiti azilanti s Balkana koji će u roku od 21 dana biti vraćeni u svoje zemlje.
- Procedura bi trebalo da se ubrza za azilante iz sigurnih zemalja porekla, u koje spadaju balkanske države, i za izbeglice sa zabranom ponovnog ulaska u zemlju - izjavila je kancelarka Angela Merkel posle sastanka sa šefom SPD-a Zigmarom Gabrijelom i bavarske CSU Horstom Zehoferom, a zakon o tome stupiće na snagu do kraja godine.
Za žalbu dve sedmice
Koalicija teži da se sve završi za najviše tri nedelje. Registrovanje bi se odvijalo u centrima koji su za razliku od prvobitne ideje demohrišćana o tranzitnim zonama, na insistiranje socijaldemokrata preimenovani u prihvatne ustanove.
Kritike iz SPD-a su se odnosile na to da Unija želi da napravi "ogromne zatvoreničke logore za izbeglice". O zatvorskim uslovima u ovim centrima nema ni govora, naglašeno je posle dogovora, već će biti sprovedena "humana i fer procedura".
Azilanti iz sigurnih zemalja porekla, u prvom redu sa Balkana, biće smešteni u prijemne ustanove gde će se njihovi zahtevi rešavati po ubrzanom postupku. Isto važi za one koji su već bezuspešno tražili azil u Nemačkoj i dobili zabranu ponovnog ulaska ili naknadnog zahteva.
Ovim postupkom biće obuhvaćene i osobe "bez spremnosti da sarađuju u procesu". Koliko ljudi će biti obuhvaćeno ovom procedurom još je nejasno. Za sada je planirano tri do pet prijemnih centara, a prvi će biti u Bambergu i Manhingu u Bavarskoj.
Za azilantske zahteve u centrima predviđeno je nedelju dana za upravnu administraciju, a maksimalno dve nedelje za žalbu. Ko ne uspe da ostvari pravo na azil, biće vraćen direktno iz prihvatnih centara u domovinu.
Bez milosti za lažne bolesnike
Za određenu grupu izbeglica pravo na spajanje porodica će biti izuzeto na dve godine. Reč je o ljudima koji po Ženevskoj konvenciji, a ni po nemačkom zakonu o azilu nisu dobili pravo prebivališta, ali još nisu deportovani u otadžbinu jer im tamo preti smrtna kazna ili mučenje. Za ljude sa ovim statusom (supsidijarna zaštita) tek pre nekoliko meseci ustanovljena je pravna mogućnost da dovedu i decu ili supružnika. To pravo će po novom ponovo biti ograničeno.
Ograničeno kretanje
Tokom boravka u centrima važiće stroga zabrana izbeglicama da napuste okrug. Ako se to ipak desi, pomoć i beneficije biće im uskraćeni, a zahtev za azil prelazi u mirovanje. Ukoliko se drugi put naruši ova rezidencijalna obaveza, postupak se okončava automatski i osoba mora odmah da se vrati u domovinu.
Azilanti će ubuduće imati jednoobraznu legitimaciju. Samo oni koji mogu da prilože takav dokument, moći će da podnesu zahtev za azil i primaju beneficije. Ova identifikacija, kao i jedinstvena baza podataka za izbeglice, treba da obezbede da državne službe dobiju bolji pregled situacije s izbeglicama
Logori bez bodljikave žice
Opozicija je oštro kritikovala vladajuću koaliciju zbog postignutog dogovora. Po njima postoji velika opasnost da azilanti ne dobiju poštenu proceduru, s obzirom na to da je do sada bilo potrebno i do pola godine da bi se podneo zahtev.
Prvobitna namera bavarskih demohrišćana da se naprave tranzitne zone na granici, odnosno veliki logori ograđeni žicom, srećom je skinuta s dnevnog reda.
- Zamislite sliku 20.000-30.000 izbeglica koji su ograđeni žicom širom Nemačke. To nikako ne bi bilo dobro - prokomentarisao je novinar "Tagesšpigela" Štefan Andreas Kazdorf.
Prema njegovom mišljenju, reč je o trulom koalicionom kompromisu.
- Propuštena je prilika da se Nemačka jasnije pozicionira kao otvorena zemlja u aktuelnoj izbegličkoj krizi. Umesto toga ona konstantno pooštrava azilantsku politiku - rekao je Kazdorf.
Na saveznom nivou se planira nova organizaciona jedinica koja treba da održava kontakt sa zemljama porekla izbeglica i nabavlja neophodne papire za one koji moraju da se vrate. Deportacije su do sada često bile neuspešne jer su nedostajala određena dokumenta.
Savezna vlada planira i da uvede strože uslove za zdravstvene preglede pre deportacije. Kako je nedavno izjavio ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer, mnoge izbeglice simuliraju bolest kako bi izbegle deportaciju.
Seoba Albanaca
Savezni ured za migraciju i izbeglice izneo je podatke da je u oktobru stiglo 180.000 izbeglica u Nemačku, a više od polovine čine Sirijci. Tek svaki deseti podnosilac zahteva za azil dolazi iz neke od šest balkanskih sigurnih zemalja porekla.
Iz Albanije ih je stiglo 4.549, Srbije 861, Makedonije 703, Kosova 619, Bosne i Hercegovine 308, Crne Gore 97. Da podsetimo, u martu ove godine je čak šest od deset azilanata dolazilo sa Balkana.
Ukupno je od početka godine u Nemačku stiglo 758.000 izbeglica. Od januara do oktobra izbeglice iz Sirije podnele su 100.248 zahteva (dva i po puta više neo prošle godine). Pristigli iz Albanije podneli su 48.865 zahteva, a Kosova 32.163 ( u oba slučaja oko sedam puta više nego prethodne godine).
