Azilante teraju do Božića
Broj izbeglica koje dolaze u Nemačku je poslednjih dana znatno porastao, saopštio je Tomas de Mezijer, ministar unutrašnjih poslova. Zbog toga s jedne strane rastu tenzije u vezi s izbegličkom krizom, dok bi, s druge strane, svojevrstan ventil za Nemce trebalo da bude novi zakon o ubrzanoj azilantskoj proceduri.
Koliko se Nemcima žuri da koliko-toliko uvedu red u nastali haos s izbeglicama svedoči i činjenica da je zakon počeo da se primenjuje i pre zvaničnog stupanja na snagu 1. novembra!
Ministar Mezijer je izrazio zadovoljstvo zbog toga što će deportacija izbeglica biti daleko olakšana, a govorio je i o desetinama hiljada odbijenih zahteva azilanata s Balkana koji će morati da napuste Nemačku do kraja godine!
Pročitajte još:
* Nemačka vraća desetine hiljada odbijenih za azil na Balkan
Novi zakon u osnovi predviđa pojednostavljenje procedure za vraćanje odbijenih azilanata. Prećutno, on se odnosi uglavnom na izbeglice s Balkana, pa je prethodni korak u tom smislu bilo stavljanje Kosova, Albanije i Crne Gore na listu sigurnih zemalja porekla, dok su na toj listi već Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina. Osim toga, zakon predviđa da se izbeglice duže zadrže u prvim prihvatnim centrima umesto da im se odmah dodeli trajni smeštaj, a o tome da li će tokom boravka dobiti novčanu pomoć ili samo pomoć u materijalnim dobrima odlučivaće pokrajine. Broj zaposlenih koji će raditi na obradi zahteva za azil je utrostručen, a prilikom deportacija više neće biti najava kao dosad, kao ni obustave vraćanja izbeglica u zimskom periodu.
Presek obijenih zahteva po nemačkim pokrajinama
Baden-Virtemberg 6946 1766
Bavarska 9029 3000 (30.000 zahteva nije obrađeno)
Berlin 2126 618
Brandenburg 3204 321
Bremen 608 30
Hamburg 2675 364
Hesen 6771 1668
Meklenburg-Forpomeranija 1523 700
Donja Saksonija 5668 701
Severna Rajna - Vestfalija 14381 3000
Rajnland-Pfalc 3764 362
Sarland 435 221
Saksonija 5079 1050
Saksonija-Anhalt 2261 728
Šlezvig-Holštajn 1314 502
Tiringija 1297 177
* Prema pisanju "Bilda"
Očekivanja pokrajinskih vlasti su različita. Jedni insistiraju na dobrovoljnom odlasku ljudi kojima je odbijen zahtev za azil i ne žele da forsiraju "masovni deportacijski akcionizam", drugi zakon vide "samo kao meru, dok će i dalje sami morati da otklanjaju prepreke", dok je za treće zakon "važan signal da se ubrza procedura i da se odbijeni azilanti što brže vrate u zemlje porekla".
U diskusiji o bržoj deportaciji lažnih azilanata, vlada u Bavarskoj, kao jednoj od pokrajina koje su najopterećenije izbeglicama, takođe je pojačala pritisak. Ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman zahtevao je od svih gradonačelnika i nadležnih službi listu kako bi mogao da se "podigne takt deportacija", koji se prvenstveno odnosi na izbeglice s Balkana.
Zbog pretnji proterani u Srbiju
Posle incidenta u izbegličkom smeštaju u Hamburgu, 12 ljudi je po hitnom postupku vraćeno u Srbiju. Četvoro je otputovalo prošlog četvrtka kopnenim putem, a preostalih osam je u subotu deportovano avionom, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova. Hamburška senatorka za socijalna pitanja Melani Leonard je u intervjuu za "Hamburger Abendblat" navela da je ova grupa pretila upravi izbegličkog centra. Čak je došlo i do pretnji smrću, kako je rekla, kako bi se prisilno izdejstvovao premeštaj u neki drugi objekat.
Ova kvota bi, međutim, za neke mogla da bude razočaravajuća, piše "Zidojče cajtung". Tako, na primer, u okrugu Frajzingu, od 1.700 trenutnih izbeglica oko tri odsto je s Kosova i iz Albanije, 76 odsto izbeglica je iz Nigerije, Avganistana, Pakistana, Sirije i Eritreje, a ostalo su Iračani i Iranci.
Avganistanci veliki problem
Ministar Tomas de Mezijer je istakao da sve više izbelgica dolazi iz Avganistana.- To je neprihvatljivo. Svi oni koji dolaze kod nas kao izbeglice iz Avganistana ne mogu da očekuju da će ostati u Nemačkoj - rekao je Mezijer.
On je podvukao da to ne znači nameru da će Avganistan biti proglašen sigurnom zemljom porekla, već potrebu da mladi ljudi i srednji sloj ostanu u mirnim regionima u zemlji i nastave da je izgrađuju.
