Turski marš na Siriju
Turske vlasti najavile su ulazak vojske u Siriju, kako bi sprečile stvaranje nove, već četvrte kurdske autonomije oko pograničnog grada Tel Abjad.
Reč je o mestu u sirijskoj provinciji Raka, gde se u istoimenom gradu nalazi prestonica Islamske države. Kurdi su nedavno oslobodili Tel Abjad i uključili ga u svoju teritoriju duž turske granice, za koju se nadaju da će Damask i Moskva da im priznaju autonomiju.
Međutim, od tada stižu informacije o stalnim noćnim artiljerijskim napadima na Tel Abjad sa teritorije Turske. A onda je 27. oktobra turska komanda priznala da nanosi artiljerijske udare po sirijskim Kurdima, čije su osnovne snage usmerene ka položajima Islamske države.
Turska učestvuje u američkoj koaliciji koja godinu i po dana nije postigla nikakve rezultate. Zapad sirijske i iračke Kurde tretira kao saveznike u borbi protiv Islamske države, iako je istovremeno turska Radnička partija Kurdistana na spisku terorističkih grupa. Ankara vojsku sirijskih Kurda smatra kao filijalu Radničke partije Kurdistana i na osnovu toga uzima za pravo da ratuje sa njima gde nađe da je neophodno.
Pročitajte još:
* Ponuda Brisela je neprihvatljiva
* Čiji li je: MIG-29 držao turske avione na nišanu
Ako Turska započne rat sa Kurdima u Siriji, očekuje se da to izazove nezadovoljstvo Vašingtona. Naime, zbog ruske intervencije Amerika se nada da će da zauzme sirijska naftna polja pre regularne armije i to planira da uradi kurdskim rukama. Stoga je odložena pomoć iračkoj armiji koja se bori za Mosul i glavni cilj postala je sirijska Raka. Naime SAD nastoje da privole sirijske Kurde da prihvate pomoć svojih iračkih sunarodnika koje naoružava Vašington.
Sirijski Kurdi, međutim, to odbijaju jer polažu velike nade da će Damask i Moskva da im odobre autonomiju kao nagradu za savez protiv Islamske države. Kao što su "Vesti" pisale, ruska vojna delegacija već je obišla komandante i položaje sirijskih Kurda.
Ankara ne haje za naftne interese Amerike u strahu da bi autonomija u Siriji bila uzor za oko 15 miliona turskih Kurda. Stoga još od 24. jula bombarduje položaje Kurda u Turskoj i na severu Iraka.
Okupacija duga 110 kilometara
Zauzimanjem Tel Abjada sirijski Kurdi su objedinili većinu svojih teritorija. Posle sednice Saveta nacionalne bezbednosti Turske 30. juna pojavila se informacija da Ankara planira da na sirijskoj zemlji napravi tampon zonu dugu 110 i široku 28 kilometara. Kurdska teritorija uz granicu sa Turskom široka je od 20 do 50 kilometara, i tampon zona bi je raskidala na najmanje dva dela.
- Turskoj ne treba ničija dozvola. Mi nikada nećemo dopustiti stvaranje kurdske države na našoj granici - rekao je predsednik Redžep Tajip Erdogan.
On je pokušao da se predstavi kao zaštitnik Arapa optužujući Kurde da ih teraju sa svoje zemlje.
