Amerikanci žrtvuju saveznike da bi popravili odnose s Turcima?
Pred američkim sekretarom odbrane Džejmson Matisom postavljen je naizgled nemoguć zadatak uoči njegovog jučerašnjeg putovanja u Ankaru. Kako sačuvati odnose sa Turskom a u isto vreme nastaviti borbu protiv ID?
Uoči sastanka Pentagon je izdao saopštenje da će "potražiti način da se uzme u obzir i turska zabrinutost po pitanju bezbednosti", uključujući i borbu protiv Kurdistanske radničke partije, organizacije koju vlasti u Turskoj vide kao pretnju broj jedan.
Međutim, Amerika već duže vreme de fakto sarađuje upravo sa kurdskim grupama u severnoj Siriji u borbi protiv Islamske države, piše američki list "Atlantik".
Nakon borbi za Mosul, nastavilo se sa oslobađanjem Rake, a sve sa baza u samoj Turskoj, odakle se dostavlja oružje i logistika Sirijskim demokratskim snagama, koju uglavnom čine Kurdi.
Ta saradnja duboko brine tursko rukovodstvo.
Dakle, na Matisu je da nađe način da prevaziđe takve probleme, što nije lak zadatak jer je američka strategija za borbu protiv ID već napravila dugoročnu štetu na američko-turkse odnose.
Pročitajte još:
* Trampovi tvitovi "preznojavaju" Pentagon
Kako ističe američki list, SAD su od prošlogodišnjeg neuspelog vojnog puča u Ankari ostale uglavnom neme na masovna hapšenja i otpuštanja u Turskoj.
Ipak, ta strategija bi mogla da funkcioniše na kratke staze, jer bi ukoliko se Erdogan ne kontroliše to moglo da dovede do urušavanja civilnog društva.
Ali za sada, glavni zadatak Matisa biće da zadrži Ankaru od mešanja u koaliciju podržanu od strane SAD u Siriji dok traje oslobađanje Rake.
Iako Vašington i Ankara nikada nisu bili naročito bliski, u pitanju su dve ključne NATO članice, a veliki broj američkih nuklearnih glava pozicionirano je u avio-bazi Indžirlik.
Glavna tačka trevenja je Sporazum o saradnji po pitanju ekonomije i bezbednosti iz 1980. godine, po kojem je Amerika dobila pristup NATO bazama u Turskoj za NATO misije, dok sve ostale zahtevaju odobrenje turskog parlamenta.
Međutim, od napada 9. septembra, gotovo sve operacije na Bliskom istoku su pokretane sa baza u Turskoj, što nije uvek bilo u interesu vlasti u Ankari.
Nakon decenije intervencija na Bliskom istoku, stanovništvo je sve manje gostoljubivo prema Zapadnim silama, na čemu je Erdogan pokupio veliki broj glasova, a novi izbori ga čekaju za samo dve godine.
Mišljenje analitičara
Ipak, analitičari smatraju da će se naći način za nastavak saradnje.
Prema rečima Mark Perinija, bivšeg izaslanika EU u Ankari, članstvo Turske u NATO nije ugroženo, a baza u Indžirliku ostaje netaknuta, iako je Nemačka premestila svoje vojnike u Jordan.
Kako bi predupredio dalji rast tenzija, Matis bi mogao da odigra na Erdoganov ego.
Jedna od vodećih krilatica njegovih kampanja je želja da od Turske napravi svetsku silu i da bude poštovan kao jedan od vodećih lidera.
To je i predsednik Donald Tramp uradio pozivajući ga direktno u Vašington, piše "Atlantik", a takva meka diplomatija mogla bi da premosti nezadovoljstvo zbog saradnje sa Kurdima.
- Na strateškom nivou to je loše za Tursku, ali Erdoganu daje na prestižu. Daje mu osećaj da je bitan igrač i uuz kontrolu domaćih medija, može da spinuje kako god želi - rekao je Nik Danford, analitičar programa za nacionalnu bezbednost Centra za politiku.
Sve što je saopšteno nakon sastanka Matisa sa Erdoganom je da je turski predsednik nezadovoljan zbog saradnje SAD i kurdske grupe, međutim složili su se da nijedna strana ne podržava referendum Kurda međutim, to neznači i da će prestati američka podrška Kurdima dok traju borbe sa Islamskom državom.
