Aleksandar Dorin na slobodi (1): Istina pomogla da izdržim užas
Kada je u petak po podne pušten da se brani sa slobode, Aleksander Dorin (pravo ime Boris Krljić) prvo je otišao na kafu s prijateljima posle tri i po meseca provedena u istražnom zatvoru u Bazelu, koji je po odnosu prema zatvorenicima uporedio s Gvantanamom.
Da podsetimo, pisac knjige "Srebrenica - kako se zaista zbilo" koji demantuje zvaničnu verziju zločina tokom rata u Bosni i Hercegovini, uhapšen je 17. juna ove godine pod optužbom da je trgovao kanabisom. U telefonskom razgovoru za "Vesti", koje su zajedno sa njegovom izdavačkom kućom Ahriman ferlag učinile mnogo na medijskom praćenju ovog slučaja, Dorin je otvoreno progovorio o danima u pritvoru i razlozima hapšenja, uz obećanje da će uskoro u opširnom intervjuu za naše novine izneti sve složene detalje njegove priče.
Živi leševi
Na pitanje kako se fizički i psihički oseća posle skoro četiri meseca provedena u istražnom pritvoru, Dorin je rekao da mu trebaju dva-tri dana da se odmori.
Pročitajte još:
* Akcija "Vesti" urodila plodom: Aleksandar Dorin na slobodi!
- Izašao sam tek pre dva dana i za to vreme sam pričao i dopisivao se s mnogim ljudima, tako da od umora i stresa još nisam došao sebi i mislim da ću morati dve-tri noći da se lepo ispavam. U pritvoru sam video dosta ljudi koji su totalno psihički poklekli i izgubili kontrolu nad sobom - i to bivši kriminalci koji su navikli na mnogo štošta, ali uslovi u bazelskom pritvoru su pravi užas. Tako nešto nisam uopšte zamišljao da postoji.
Prema njegovim rečima i oni koji su sedeli po raznim zatvorima u Evropi od Španije do Maroka su rekli da tako nešto nikad nisu doživeli.
- Zamislite da ste 23 sata mesecima zatvoreni u 10 ili 15 kvadratnih metara i možete samo jedan sat dnevno da se krećete. Tu čovek kad-tad mora da pukne psihički i fizički. Drugo je kad možete da budete u ćeliji deset sati i da spavate, ali 23 sata na toj ćeliji - to zaista teško može da izdrži. Neki su izgledali kao živi leševi koji su pored mene hodali, ne znam šta su im to davali i kojim medikamentima su ih pumpali - priča Aleksander Dorin.
Mislio na roditelje
Njemu su, kako kaže, snagu dali istina i pravda.
- Mislio sam i na moje pokojne roditelje i na ono što su oni doživeli u Drugom svetskom ratu i rekao sam sebi da ću nekako i ovo izdržati. Tu je zatim podrška ljudi i razglednice koje su stizale. Što sam duže bio unutra, to je bilo više reakcija sa strane. Nije samo to da ljude drže 23 sata zatvorene u ćeliji, nego im zabranjuju i svaki kontakt sa porodicom. Više od dva meseca mi nisu dali da se obratim prijateljima, zabranili su mi da rešim finansijsku situaciju i nekako spasem kuću, jer je trebalo da uplatim hipoteku, da primim kirije od stanara. Lagali su me da to nije moguće iz zatvora, iako ima socijalno odeljenje koje je za to nadležno.
Nameštanje kao Asanžu
S obzirom na to da je sudski postupak u toku, Dorina smo pitali šta može da kaže o optužnici.
- Zvanična optužnica je da sam trgovao i bio umešan u trgovinu kanabisom. Počeli su od par kilograma i stali su kod 200 kilograma, znači, svakih nekoliko nedelja su podizali i podizali količine, tako da sam na kraju prestao da razgovaram s njima jer sam video da to nema nikakvog smisla.
To ga je, kako kaže, podsetilo na Asanžov slučaj, kome su isto tako namestili silovanje u Švedskoj.
Dorin je hodao nedeljama u istoj znojavoj garderobi po najvećim vrućinama jer su mu rekli da nemaju ništa da mu daju za preobuku.
- Komesar se drao na mene i vršio pritisak tako da je od početka do kraja to bila tortura u pravom smislu reči. Posle par dana ljude su sa te zatvorene pritvorske jedinice prebacivali na otvorenu, gde bar možeš da sediš, igraš šah i pričaš, čak su i ubice, siledžije i dilere najtežim drogama posle nedelju-dve prebacivali na otvorenu pritvorsku jedinicu. Mene su punih dva meseca držali isključivo na zatvorenoj - naglašava Dorin.
SUTRA: Razglednice dale snagu
