Beč vraća izbeglice Hrvatskoj i Sloveniji
Stotine izbeglica uspele su da uđu u Austriju preko Hrvatske i Slovenije, ali i juče je više hiljada migranata sa Bliskog istoka i dalje čekalo kod graničnih prelaza, na takozvanoj ničijoj zemlji. Dok reke izbeglica pristižu iz časa u čas, zvanični Beč je upozorio Ljubljanu i Zagreb da će pokrenuti proceduru za vraćanje izbeglica u Hrvatsku i Sloveniju jer, kako kažu, "niko ne veruje da su te dve države zemlje bez budućnosti".
Austrijska ministarka policije Johana Mikl-Lajtner izjavila je da je neshvatljivo da u Hrvatskoj i Sloveniji nije zabeležen gotovo nijedan zahtev za azil, pa će Beč pokrenuti takozvanu "dablinsku" proceduru za vraćanje izbeglica Ljubljani i Zagrebu.
Pročitajte još:
* Izbeglice u Hrvatskoj: Da li je ovo ta humana Evropa?
* Hrvati izbeglice prosleđuju komšijama
* Mađari prozvali Hrvate: Slom hrvatske migrantske politike za samo 24 časa
* "Hrvatska je izdala Mađarsku i EU"
* Hrvatski policajci upali u Mađarsku da "isporuče" izbeglice
Slovenački mediji javljaju da je nemačka kancelarka Angela Merkel pozvala Hrvatsku da ne šalje nove izbeglice, a prethodno je Budimpešta najavila mogućnost blokiranja Hrvatske šengeskoj zoni ukoliko ne uspe u odbrani spoljnih granica Evropske unije. Istovremeno, Mađarska se sprema da postavi ogradu prema Rumuniji, nakon što je dovršila ogradu na granici sa Srbijom i preko noći podigla žicu dugu 41 kilometar duž granice sa Hrvatskom.
To je pogoršalo odnose Budimpešte sa susednim država koje smatraju da se time na njih stavlja nepravedno teret velikog priliva izbeglica. Dodatno naelektrisanje unela je mobilizacija rezervnog sastava koje je sprovedeno po nalogu Budimpešte, a hrvatski mediji juče su javili da su u pograničnom području sa Hrvatskom viđeni i konvoji mađarskih vojnih vozila.
Kako bi testirala svoje sposobnosti da odgovori na priliv izbeglica u susedne zemlje, i Rumunija je na granici sa Srbijom održala vojnu vežbu. Ministarstvo spoljnih poslova Rumunije saopštilo je da je vežba održana na jugozapadu zemlje, kao preventivna mera.
Nesnalaženje Evrope i različite reakcije u državama na obodu EU dovele su i do diplomatski neprimerenih reakcija. Šef mađarske diplomatije Peter Sijarto je ukrstio koplja sa rumunskim kolegom Bogdanom Aureskuom koji je zatvaranje granica nazvao "autističnim i neprihvatljivim činom" kojim se krši duh Evropske unije.
- Mi smo država starija od 1.000 godina, koja je kroz svoju istoriju mnogo puta morala da brani ne samo sebe, već i Evropu. Ovako će ubuduće biti, sviđalo se to rumunskom šefu diplomatije ili ne - istakao je Sijarto.
Razočarani Evropom
Hrvatsko pogranično mesto Tovarnik je ovog vikenda žarišna tačka izbegličke krize. Na tamošnjoj železničkoj stanici i juče je više hiljada izbeglica čekalo voz koji bi ih prevezao do granice sa Mađarskom. Više od hiljadu ljudi na prelazu Bregana jutro je dočekalo u šatorima, a i na Obrežju je slična slika.
- Ovde sam već 24 sata. Voleo bih da nastavim odmah, ali sve je zatvoreno. Razočaran sam, ovo nije Evropa kakvu smo očekivali - kazao je muškarac iz Sirije.
Od osam graničnih prelaza sa Srbijom Hrvatska je zatvorila sedam i za saobraćaj je prohodan samo prelaz Batrovci-Bajakovo.
Evropa nespremna za talas migranata
Evropa je pokazala da je totalno nespremna za najveću humanitarnu krizu koja se dešava u savremenim međunarodnim odnosima. Ne postoji zajednička spoljna i bezbednosna politika Evropske unije, odnosno EU na međunarodnoj sceni ne deluje kao jedinstven akter, a ne realizuju se ni brojne deklaracije o ljudskim pravima, rekla je Lidija Čehulić Vukadinovič, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba, na međunarodnoj konferenciji o bezbednosti održanoj u Ohridu.
Učesnici konferencije su saglasni da će izbeglička kriza neminovno izazvati i bezbednosne probleme u zemljama regiona ukoliko države ne obezbede elementarne uslove života migrantima koji će zbog finansijske iscrpljenosti ostati na Balkanu.
- Oni koji imaju razvijenu mrežu trgovine ljudima veoma vešto će se adaptirati. Pošto je to jedna vrsta organizovanog kriminala, ne treba isključiti mogućnost da će se u taj kriminal uključiti i političke i biznis elite zemalja zapadnog Balkana - naglasio je Zoran Keković, profesor Fakulteta za bezbednost iz Beograda.
Nejedinstvena politika EU
Eksperti procenjuju da situaciju dodatno komplikuje nejedinstvena politika EU koja je podeljena na dve grupe država. Jedna od njih, prevođena Nemačkom, zalaže za efikasnije rešavanje krize, dok su u drugoj članice Višegradske grupe koje otvoreno istupaju sa stavom da ne žele da prime izbeglice.
- Neki se pitaju da li je moguće da sa izbeglicama i migrantima dođu potencijalni teroristi koji mogu da ugroze bezbednost Evrope i zapadnog Balkana. Naravno da je i to moguće jer živimo u svetu gde su bezbednosni izazovi mnogobrojni i nemoguće je unapred sve predvideti i zaštititi se od njih - rekla je Lidija Čehulić Vukadinović.
