"Putin se ne povlači, samo seli front iz Ukrajine u Siriju"
Ruski predsednik Vladimir Putin se ne povlači, već front iz Ukrajine seli u Siriju, piše američki list "Vašington post". Kako list navodi, tokom leta, ruske snage u istočnoj Ukrajini bile su aktivne svakog dana i nanosile su značajne žrtve ukrajinskoj strani, bez reakcije zapadnih vlada.
Nakon novog primirja 1. septembra, oružje je utihnulo, a optimisti su spekulisali da se predsednik Rusije Vladimir Putin povlači. Tada su, međutim, stigle vesti iz Sirije: Ruski vojni avioni nadleću provinciju Idlib koju drže pobunjenici, kasarna je u izgradnji u novoj bazi, a brodovi istovaraju nova oklopna vozila.
Putin se, kako se ispostavilo, ne povlači, već samo menja front i sprovodi još jedan manevar, poput mnogih na koje američka administracija nije adekvatno odreagovala, piše Vašington post.
Pročitajte još:
* "U želji da uništi Rusiju, Amerika neće štedeti ni Evropu"
Promena fronta
Još uvek nije jasno kakve su ruske namere u Siriji, kao ni u Ukrajini, gde Moskva i dalje ima, prema procenama, 9.000 redovnih vojnika, pored 30.000 neregularnih, i 240 tenkova.
Neki analitičari tvrde da Putin dejstvuje na Bliskom istoku iz očaja, jer nije uspeo da ostvari namere vezane za Ukrajinu. To, međutim, može da se posmatra i iz drugog ugla, navodi američki list: Putinova upotreba sile uspela je da primora zapad da prihvati njegove zahteve u vezi sa Ukrajinom i on sada želi da ponovi taj trijumf na drugoj pozornici.
Kako list navodi, niko nije ispao više namagarčen potezima Kremlja od čoveka zaduženog da zove Moskvu i protestuje, američkog državnog sekretara Džona Kerija.
Keri je u maju otputovao u Putinovo omiljeno izletište, Soči, da bi sa njim razgovarao o Iranu, Ukrajini i Siriji. Po završetku sastanka, Keri je poručio da bi ratovi u Ukrajini i Siriji trebalo da se rešavaju kroz američko-rusku saradnju. Nakon toga, uspostavljen je poseban diplomatski kanal između Moskve i Vašingtona za koordinaciju na polju Ukrajine, sa ciljem da se sukob okonča do kraja godine.
Minsk 2
Tokom leta, dok se Vašington bavio nuklearnim sporazumom sa Iranom, američke i evropske diplomate oslonile su se na prozapadnu ukrajinsku vladu Petra Porošenka. Keri je u Sočiju ponudio punu podršku SAD implementaciji sporazuma "Minsk 2", postignutog u februaru uz posredstvo Nemačke i Francuske u trenutku kada su redovne ruske snage odnosile pobedu nad ukrajinskom vojskom.
Vašington post ocenjuje da je ta pogodba veoma loša po Kijev jer predviđa da Ukrajina mora da usvoji ustavnu reformu koja proruskim regionima daje vanredna ovlašćenja, kao i da reforme moraju da zadovolje Moskvu, što Putinu de fakto daje pravo veta na upravljačku strukturu u Ukrajini.
Pročitajte još:
* Putin prelazi u ofanzivu u sirijskom konfliktu
Iako Rusija nije uključena u prvu tačku sporazuma iz Minska - prekid vatre, Obamina administracija snažno je pritisla Porošenka da ukrajinskom parlamentu podnese ustavni amandman, što je on i učinio i dobio preliminarno odobrenje nakon što je upozorio zakonodavce da bi njegova vlada mogla da izgubi podršku SAD.
Porošenko je platio visoku cenu: Nasilni protesti ispred parlamenta rezultovali su sa nekoliko smrtnih slučajeva. Ipak, delovalo je kao da su SAD uspele da sprovedu Kerijevo obećanje Putinu.
Ugrožena Amerika
Putin, još uvek nije ostvario svoje ciljeve u Ukrajini, uprkos lobiranju zapada, a malo je verovatno da će uspeti da spasi Asada. Ali ako je jedan od njegovih ciljeva da pokaže da može da naređuje i preti Americi, u tome je poprilično uspešan, zaključuje američki list.
Popustljivi Zapad i nezadovoljni Putin
Putin, međutim, nije bio zadovoljan. Naveo je da reforma nije promenila suštinu strukture vlasti Ukrajine, a njegov zahtev da diktira politiku u Ukrajini nije mogao biti očigledniji, navodi Vašington post.
Ipak, umesto da prestanu da mu popuštaju, zapadni lideri ponudili su nove ustupke, a nemačka kancelarka Angela Merkel Izjavila je da je neophodno da se prevaziđu razlike u mišljenjima sa Rusijom.
Kako je sve to povezano sa Sirijom, pita list dodajući da je jasno da Putin i tamo ima plan i da želi da blokira svaki pokušaj zapada da svrgne Bašara al-Asada kao i da nametne prihvatanje Asadovog režima kao partnera u novoj koaliciji protiv Islamske države (IS).
Putin je tu ideju izneo Obami tokom telefonskog razgovora u junu, a Obama je, kao i Keri, pogrešno zaključio da je Putin spreman na saradnju, navodi list.
Ruska čizma se sada pojavljuje na terenu, u Asadovom etničkom uporištu Latakiji, a neki analitičari navode da ruski avioni i bespilotne letelice mogu da budu upotrebljeni za napade u ime sirijskog režima.
