Izbeglicama prete i glađu
Izbeglička kriza u Evropi uzima maha u tolikoj meri da se sad već otvoreno postavlja pitanje može li Stari kontinent uopšte na nju da odgovori. Mađarska je uvidela da bodljikava žica i žičana ograda ne zaustavljaju talas migranata, te sada najavljuje podizanje drvenog zida, Austrija je pojačala kontrole na putevima na istoku zemlje posle dve tragedije s krijumčarenjem ljudi u hladnjačama, u kojima desetine umiru gušeći se.
Vrhunac haotičnih pojedinačnih odgovora vlada EU je holandski. Naime, tamošnja vlada Marka Rutea se sprema da odbijenim tražiocima azila posle završene procedure uskrati hranu i utočište! U sklopu novih mera, vlada Holandije želi da zatvori 30 regionalnih centara, gde azilanti dobijaju smeštaj bez obzira na status njihovog zahteva. Još samo dve članice EU imaju slične drakonske ideje za uskraćivanje osnovne podrške neuspelim azilantima, a to su Finska i Britanija.
Holandski premijer Mark Rute stao je u odbranu mera, navodeći da je "ludost" nuditi pomoć na neodređeno vreme nekome ko ne ispunjava uslove za status izbeglice.
- Govorimo o grupi koja može da se vrati u matičnu državu, čija vlada će ih primiti, ali oni to ne žele - kaže Rute.
Dok su evropskim zvaničnicima usta puna solidarnosti i evropskih vrednosti tretmana unesrećenih ljudi, činjenica je da Evropa nema jedinstven odgovor na krizu, dok pojedinačni odgovori idu od komedije do tragedije.
Kolone ka Austriji 30 km
Zbog uvođenja rigoroznih kontrola vozila u Austriji na mađarskoj strani granice, pred nekadašnjim graničnim prelazom Nikelzdorf/Hegešalom juče je kolona dostigla 30 kilometara, na prelazu Šopron-Klingenbah šest, a na prelazu Kopohaza-Dojčkrojc četiri kilometra. U poslednja tri dana, mađarska policija uhvatila je 8.792 migranta na teritoriji Mađarske, koji su uglavnom došli iz Srbije.
Neki smatraju da je Austrija praktično delimično suspendovala primenu Šengenskog sporazuma o slobodnom kretanju ljudi. To, ruku na srce, nije slučaj, ali bi bilo zabadanje glave u pesak tvrditi da se to ne može dogoditi.
Ministarka policije Austrije Johana Mikl-Lajtner naložila je da se veća vozila, sa mogućim skrovištima za ilegalne migrante, zaustavljaju i kontrolišu. Nove kontrole se sprovode na svim međunarodnim glavnim saobraćajnicama, tako da će glavna težišta kontrola biti i prema Nemačkoj i Slovačkoj, u saradnji sa tamošnjim policijama.
Tuča za sedište u autobusu
Ispred privremenog prihvatnog centra u Kanjiži preksinoć su se potukla dvojica Sirijaca oko mesta u autobusu koji je išao do Horgoša, a u tuči je jedan od njih povređen nožem.
- Suočeni smo sa zločincima koji su bez skrupula. Zbog toga moramo da delujemo protiv njih sa posebnom oštrinom kako bismo se uspešno borili protiv te vrste kriminala - istakla je Mikl-Lajtner i dodala da to ne predstavlja klasičnu graničnu kontrolu niti narušava Šengen.
Istovremeno je Crveni krst na prelazu Nikelzdorf-Hegešalom započeo pripreme za masovni dolazak imigranata. Policija očekuje masovni dolazak do 7.000 ljudi, koji su pre završetka zida Mađarske ka Srbiji ušli na mađarsku teritoriju i koji sada treba da stignu do Austrije. Takođe je i vojska započela uspostavljanje šatorskih naselja za prihvat izbeglica.
Srbin krijumčario 18 ljudi
Austrijska policija uhapsila je jednog državljanina Srbije zbog krijumčarenja 18 osoba iz Sirije i Iraka u Austriju. Izbeglice su se nalazile u kombiju na jednom parkingu u Beču. Vozilo je bilo sumnjivo pa su građani dojavili policiji, posle čega je kontrolom utvrđeno da krije ilegalne migrante, a 41-godišnji vozač Srbin je uhapšen, dok je drugi vozač uspeo da pobegne.
Istovremeno je policija na istoku zemlje otkrila 200 ilegalnih migranata i uhapsila pet krijumčara ovih nesrećnih ljudi.
Čak je i vlada u Berlinu, koja je uz onu u Stokholmu najpripremljenija za talas izbeglica kojima su upravo cilj Nemačka i Švedska, priznala da je "potcenila migrantsku krizu".
Francuska traži jedinstvo unutar Evropske unije, u rešavanju migrantske krize. Šef francuske diplomatije Loran Fabijus kaže da je zaustavljanje izbeglica nepoštovanje zajedničkih, evropskih vrednosti.
Psima na decu
Migranti koji su smešteni u tranzitnoj zoni u mestu Reske u Mađarskoj žale se na ponašanje mađarskih vlasti.
- Ne daju nam ni hranu ni vodu, nema toaleta. Dovode pse i zastrašuju decu - rekao je jedan od izbeglica.
- Gađali su nas kamenjem i štapovima. Jedna kamenica pogodila je naše vozilo - odgovara policajac.
- Kada vidim kako neke evropske zemlje, posebno na istoku, ne prihvataju izbeglice, to je po meni skandalozno. Mađari su posebno surovi. Oni su deo Evrope, koja ima svoje zajedničke vrednosti, ali se one ne poštuju tako što se podižu zidovi - kaže Loran Fabijus.
Međutim, izuzev fraza o solidarnosti i silnih neprimenjivih akcionih planova, iz svih izjava u Briselu i evropskim prestonicama jasno se vidi da Evropa nema plan, čak ni mehanizam da takav plan stvori.
Makedoniju i Srbiju čeka pakao
Migrantska kriza je na samom početku, a dolaskom zime ona će tek eskalirati. Ovu sumornu ocenu je izneo Jovan Kovačić, koosnivač Ist vest bridža, predsednik evropske grupe uticajne trilateralne komisije za Srbiju, bivši novinar i analitičar, koji je u Ohridu bio gost Škole mladih lidera u organizaciji predsednika Makedonija Đorđa Ivanova.
Iako je krajnji cilj izbeglica Evropa, Kovačić smatra da će migrantska kriza najviše pogoditi Makedoniju i Srbiju, koje će tek osetiti ekonomske posledice. Ukoliko se nastave vojna dejstva na Bliskom istoku, on upozorava da će se u zimskom periodu region suočiti sa novim, većim talasom migranata, koji će najverovatnije ostati da žive na evropskom tlu.
Pročitajte još:
* "EU da uskrati finansijsku pomoć onima koji ne prime migrante"
* Merkel: Primite izbeglice ili se pitamo o Šengenu
* Dačić održao lekciju Evropi: Nećete rešiti krizu sa milion evra, nije dovoljno
- Veliki broj migranata je našao spas i posao u evropskim zemljama i ne pada im na pamet da se vrate. Jedino bi se vratili u rodni kraj samo da prodaju svoju imovinu. Postoji još jedan problem. Ne znamo kako će se završiti konflikt u Siriji i rat sa Islamskom državom. Ukoliko se brzo završi, tada postoje neke šanse da se izbeglice vrate kućama jer neće imati dovoljno vremena da se svi asimiliraju i integrišu, ali ako rat potraje oni će ostati u Evropi, a doći će i mnogi drugi - ocenjuje Kovačić.
Švajcarska obećala pomoć
Švajcarska agencija za razvoj (SDC) pozitivno je odgovorila na inicijativu Ambasade Srbije u Bernu i lično ambasadorke dr Snežane Janković i obećala da će poslati pomoć Srbiji kako bi lakše podnela teret talasa migranata, koji sa Bliskog istoka dolaze u otadžbinu.
- Pozitivno je odgovoreno na našu inicijativu za pomoć i na sastanku ćemo izneti probleme oko velikog broja migranata. Videćemo šta i kako Švajcarci mogu da nam pomognu - rekla je za "Vesti" ambasadorka Janković.
Švajcarskim medijima je saopšteno da Švajcarska planira da uputi finansijsku pomoć pored Srbije, Makedoniji i BiH.
Prema njegovim rečima, do navale izbeglica u velikoj meri je došlo zbog spore reakcije Evropske unije, ali i pojedinih zemalja-članica, a posledice trpi ceo region, ali i migranti.
- Jedini način da se reši ovaj problem jeste da se uspostavi bolja, brža, efikasnija i sveobuhvatna saradnja svih zemalja u regionu. Grčka ne može da se ponaša na način na koji se ponaša. Ona je prva zemlja na ulasku u EU, mora da razmenjuje informacije i pomaže tim ljudima. Dolazi zima i ne znamo kakav će biti drugi talas izbeglica. Imajući u vidu da je u ovom talasu bilo puno ljudi sa visokim obrazovanjem, intelektualaca, profesionalaca i onih sa dosta novca, koje neke zemlje Evrope priželjkuju, bojim se da drugi talas neće biti takav - kaže Kovačić.
I Agencija UN za izbeglice (UNHCR) predviđa da će region zapljusnuti zastrašujući talas izbeglica. Ona strahuje da će samo u Makedoniju dnevno ulaziti i do 3.000 migranata, a za nepuna dva meseca kroz ovu zemlju je prošlo više od 70.000 izbeglica.