Brzi progon Balkanaca i ukidanje gotovog novca
Alarmantna situacija oko desetina hiljada lažnih azilanata, koji u Nemačku dolaze sa Balkana, dovela je do toga da sada i po ovom pitanju poslovično uzdržani SPD-a upućuje oštre tonove. Tako nemački šef diplomatije Frank Valter Štajnmajer sada takođe traži ubrzavanje procesa vraćanja odbijenih u zemlje porekla na Balkanu.
- Trenutno stanje je neodrživo, jer skoro 40 procenata ukupnog broja azilanata dolazi odatle, izjavio je ovaj socijaldemokrata. On je naveo da, pored Srbije, Makedonije i BIH, i ostale zemlje tog regiona moraju da budu unapređene u status "sigurnih", kako bi se vraćanje maksimalno ubrzalo.
I šef frakcije SPD-a Tomas Operman se založio za davanje tog statusa Albaniji, Kosovu i Crnoj Gori, rekavši da su sve tri, u poređenju sa Sirijom, Irakom, Sudanom i Eritrejom, "vrlo sigurne".
On je dalje naveo da balkanske izbeglice u Nemačkoj pre svega traže posao.
- Mi možemo da zaštitimo ljude od rata i progona, a ne da budemo cilj ekonomskih migranata - kaže Operman. Zbog dužine vremena potrebnog za obradu zahteva, ovaj političar se založio i za to da se privremeno angažuju penzionisani činovnici.
Kampanja promašila cilj
Video-snimak, oglasi u novinama, svakodnevno postavljanje poruka na Fejsbuku, bili su metodi kojima su nemački Savezni ured za izbeglice i Ministarstvo unutrašnjih poslova pokušali da na Balkan upute svoju poruku koja glasi: Šanse da dobijete azil su ekstremno male. Prve analize, međutim, pokazuju da je cilj potpuno promašen, piše nedeljnik "Fokus" u onlajn izdanju. Srpska štampa, doduše, piše o tome da azilanti nemaju nikakve šanse, jer je Srbija proglašena za sigurnu zemlju, ali ova poruka među ljudima nije zaživela.
Ujedno, predsednik Saveznog biroa za izbeglice, Manfred Šmit, je potvrdio da postoje zakonske mogućnosti koje omogućavaju da se azilanti koji dolaze iz različitih zemalja različito tretiraju.
- Moramo da sprovedemo princip da azilanti koji ovamo dolaze iz ekonomskih razloga ne dobijaju novac, poput gotovine za prevoz, već vozne karte i bonove, ponovio je on već poznate zahteve koje zastupa i ministar unutrašnjih poslova Tomas de Mezijer.
Nemačka, kako je rekao, mora da postane neatraktivna za azilante sa Balkana. On je potvrdio da mnogi lažni azilanti sa Balkana, koji su vraćeni u zemlje porekla, ubrzo ponovo dolaze.
- Od novca koji dobiju ovde za par meseci zadržavanja, u svojim domovinama mogu da žive devet do deset meseci - navodi Šmit.
