Azilantima pečat zabrane povratka
Suočene sa sve većim pritiskom azilanata sa Balkana evropske zemlje, a posebno Nemačka pred odlukom su da uvedu zabranu povratka onima kojima se odbije zahtev na azil, a to znači da će im takva mera biti overena pečatom u pasošu. Pozivi za drastičnim merama sve su glasniji, a kao mogućnost ponovo se pominje i vraćanje viza.
Stotine hiljada azilanata iz celog sveta opseda Nemačku u nadi da će naći utočište u ovoj zemlji. Iz Srbije je čak u prvoj polovini ove godine bilo više od 13.000 zahteva za dobijanje azila što je skoro tri puta manje nego što ih dolazi sa Kosova, a znatno više nego iz Bosne i Makedonije.
- Uvođenje viza mogao bi da bude korak za ograničavanje ove navale - rekao je Gerd Landsberg, direktor zajednice gradova i opština i ponovio da se on zalaže za to da Albanija, Kosovo i Crna Gora dobiju status "sigurnih zemalja" kako bi se ubrzao proces donošenja odluka o azilu.
Vučić traži pomoć
- Za Srbiju je kako je prilikom nedavne posete Nemačkoj rekao srpski premijer pitanje ukidanja viznog režima veoma bolno i Beograd ne bi voleo da bude pokrenuto. On je zatražio pomoć u rešavanju problema lažnih azilanata, naglasivši da Srbiji treba tehnička i politička podrška za rešenje i predložio da Bavarska ne pruža toliko veliku novčanu pomoć tražiocima azila.Slične zahteve izneo je i predsednik vladajuće bavarske partije CSU, Horst Zehofer.
- Podržavam da se ljudima sa Balkana ponovo uvedu vize. Uz to, socijalna davanja za azilante koji dolaze iz sigurnih zemalja moraju da budu smanjena - rekao je on.
Zehofer je podvukao da zna da je to poslednje sredstvo protiv najezde azilanata sa Balkana. Na pritisak Nemačke, instrumenti za donošenje ovakve odluke već su doneti u EU.
Pojedine države-članice imaju pravo da, kao "poslednju liniju odbrane", uvedu privremeni vizni režim za zemlje iz kojih u kratkom vremenskom periodu naglo poraste broj zahteva za azil, a istovremeno se mali procenat prihvati kao opravdan.
Zajednica gradova i opština uz to predlaže i da se pojača rad u zemljama porekla, te da se potencijalnim azilantima "unapred stavi do znanja da nemaju gotovo nikakve šanse", rekao je Landsberg.
- Mora da se napravi jasna razlika između onih koji dolaze iz zemalja zahvaćenih ratom i onih sa Balkana - istakao je on.
I pored nikakvih šansi na uspeh, broj zahteva sa Balkana je ogroman, a do sada donesene mere imaju ograničeno dejstvo. U julu je u Nemačku ušlo 80.000 izbeglica - apsolutni rekord do sada.
Pročitajte još:
* "Kosovo i Albanija su sigurne zemlje"
* Bavarska deportovala 94 kosovska Albanca
* Masovan izgon izbeglica s Balkana
- Ovako nešto nismo mogli ni da zamislimo - kaže Manfred Šmit, predsednik saveznog biroa za migraciju i izbeglice.
On je podržao planove savezne vlade da se oforme dva centralna prijemna mesta za azilante iz balkanskih zemalja. Prvi ovakav centar na teritoriji Bavarske biće otvoren 1. septembra u bivšoj kasarni kod Manhinga. Zbog toga što većina onih koji budu vraćeni u zemlje porekla odmah pokušaju ponovo, Šmit je zatražio uvođenje zabrane ulaska u zemlje Šengena za sve čiji zahtev bude odbačen kao neosnovan.
Bavarska vraća lažnjake
Bavarska je krajem jula deportovala čarter letom iz Minhena 42 azilanta iz Srbije i Makedonije koje su proglašene "sigurnim zemljama". Ministarstvo unutrašnjih poslova Nemačke saopštilo je da je od februara na taj način poslato na Balkan 1.210 osoba. Pokrajinski ministar unutrašnjih poslova Joahim Herman je rekao da Bavarska koristi svaku priliku da ljudima iz zemalja zapadnog Balkana jasno stavi do znanja da ne rasipaju novac na krijumčare ljudi, pošto nemaju nikakvu šansu da dobiju status azilanta.Međutim, Romi, koji su iz Srbije najveći tražioci azila već su doskočili i ovoj meri. Kako "Vesti" nezvanično saznaju Romi koji su vraćeni posle izvesnog vremena, menjaju ime i prezime, uzimaju nova dokumenta i ponovo kreću ka zemljama Šengena. Za svaki slučaj, umesto Nemačke odlučuju se za Austriju, uporno pokušavajući da nađu način da ostanu u nekoj od zapadnih država. Zbog takvih dovijanja kako objašnjava izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović potrebne su obostrane mere.
- Srbija bi o povratnicima trebalo da višestruko vodi računa, dok Nemačka mora da ubrza proceduru povratka - preporučuje Đurović u izjavi za "Vesti".
On je ubeđen da su šanse da se Srbiji pak vrate vize minimalne, a u najkraćem roku čak nemoguće.
- Procedura za vraćanje viza našim građanima je jako komplikovana, a troškovi bi bili ogromni - kaže Đurović i ističe da vraćanjem viznog režima EU bi poslala vrlo lošu poruku.
Smanjen priliv iz Srbije
Čelnik nemačke Savezne kancelarije za migracije i izbeglice Manfred Šmit je krajem prošle nedelje izneo i ohrabrujuće podatke za Beograd.- Imamo napredak što se tiče Srbije. U oktobru i novembru 2014. imali smo 3.000 do 3.600 zahteva za azil, a sada 1.700 - kazao je on.
Iz BiH u prvoj polovini 2015. Nemačka je primila 4.061 zahtev, saopšteno je iz nemačkog Ministarstva policije. Kao i u slučaju Srbije šanse da se na taj način ostane u ovoj zemlji su minimalne, jer Nemačka državljanima BiH nije dodelila nijedan azil u ovoj godini.
Za dan došlo 755 izbeglica
Gradonačelnik Minhena Diter Rajter rekao je da je situacija sa azilantima katastrofalna i to opisao situacijom od prošlog četvrtka. U tek pre dve nedelje otvoreni gradski prihvatni centar je za 24 sata došlo 755 potencijalnih azilanata, a projektovan je za maksimalno 350 dnevno. Za ostale su minhenski vatrogasci razapeli šatore pod vedrim nebom.
