Priznavanje Kosova, ili...? Šta Merkelova zaista očekuje od Vučića?
Predsednik Aleksandar Vučić sastaje se sutra sa Angelom Merkel, drugi put u kratkom roku, ali ovaj put s koferom, i inače punim državničkih briga, u koji je Brisel u poslednjem momentu ubacio novo tumačenje dogovora o formiranju Zajednice srpskih opština, a Brisel i Vašington pojačavaju pritisak u pravcu što bržeg "zatvaranja slučaja Kosovo".
Predsednik je uoči puta poručio javnosti da ne treba previše očekivati od tog susreta. To, međutim, ne znači da nije nameran da u Berlinu, centru evropske i tumaču američke politike, pokuša da sa kancelarkom još jednom pokuša da poziciju naše zemlje "unekoliko poboljša".
Razgovori, kaže, neće biti laki, ali ono što očekuje i čemu se nada jeste razumevanje, i pored toga što o pitanju nezavisnosti KiM Beograd i Berlin misle drugačije.
Jedna je stvar važna, kaže Vučić, a to je "da ne može na papiru za nas da važi ono što ne piše, a za nekoga ne važi i ono što piše".
Tanjugovi sagovornici u diplomatskim krugovima ukazuju da ne treba očekivati da će se Vučić iz Berlina vratiti sa gotovim rešenjem problema u džepu, jer je i kancelarka, u njihovom prethodnom razgovoru, krajem februara, poručila:
- Ja ne propisujem šta se mora desiti po pitanju Kosova, neću da delim savete, predsednik Srbije je tu glavni akter".
Merkel možda i ne spada u evropske zvaničnike koji pod tom formulacijom misle da Vučić treba i da "završi" slučaj Kosovo tako što će ga "predati" Prištini, ali, sigurno je da i ona očekuje razumevanje od predsednika Srbije - "za realnost".
Nemačka je priznala Kosovo, njena politika je konstatntna i ne menja se lako, a naročito ne u okolnostima novog hladnog rata, na šta podseća trenutna politička situacija u svetu. Uz to, Vašington sada direktno "gura" ovo pitanje, a Brisel ne može da sakrije da gubi strpljenje i nema odgovor na zamerke prekoatlantskog partnera da dijalog ne može da privede kraju.
Koliki je onda manevarski prostor predsednika Vučića u Berlinu? Može li, mimo razumevanja Angele Merkel za srpsku poziciju, da dobije još nešto?
Poslanik Evropskog parlamenta iz nemačke SPD, koalicionog partnera Merkelove, Josip Juratovič kaže da ni EU, a posebno ne Merkel, ne mogu preuzeti političku odgovornost legitimno izabranih političkih lidera u Beogradu i Prištini.
Profesor Univerziteta u Bukureštu Franc-Lotar Altman, koji važi za ličnog prijatelja kancelarke, kaže da Nemačka ne insistira da Beograd zvanično prizna nezavisnost Kosova, ali da joj je veoma važno da se to pitanje reši, inače će članstvo Srbije u EU ostati blokirano, što, dodaje, nije u interesu Nemačke.
Ipak, Vučić celokupnom svojim diplomatskim angažmanom pokazuje da nije gotovo dok nije gotovo i da nema rešenja kosovskog problema bez Srbije.
Bez obzira na ishod razgovora, Vučićev sastanak s Merkelovom je izuzetno značajan, jer pokazuje da prostora za razgovor još ima.
Već i sama upitanost da li nešto može da se uradi u Berlinu, 10 godina posle proglašenja nezavisnosti Kosova, pokazuje, kako kaže predsednik Vučić, "da se makar nešto uspelo".
