Sprema se pirinejsko "ne" Nemačkoj
U Evropi ključa debata oko grčkog duga i predloga levičarske vlade Aleksisa Ciprasa da se mere štednje prema Grčkoj ublaže jer građani više to ne mogu da podnesu. Međutim, krajičkom oka Evropa posmatra i zbivanja u Španiji gde bi mogao da se ponovi grčki recept, ali u izvođenju partije Podemos (Mi možemo) koja je izbila na čelo liste najpopularnijih stranaka.
Podemos je na 27,7 odsto podrške, dok vladajuća Narodna partija u ovom trenutku može da računa na 20,9 odsto. Socijalistička partija je na trećem mestu sa 18,3 odsto, a slede je Građanska partija iz Katalonije sa 12,2, Koalicija zelenih za Kataloniju sa 6,5 i Socijalno-liberalna partija sa 4,5 odsto podrške birača.
Prvi pravi test za Podemos biće 22. mart i lokalni izbori za Andaluziju. Ukoliko se dogodi da Podemos pobedi, ovoj partiji koja se ogorčeno bori protiv štednje i "diktata Nemačke" biće utrt put za pobedu na opštim parlamentarnim izborima koji se moraju održati najkasnije 20. decembra ove godine. Nije isključeno da, ukoliko vladajuća Narodna partija vidi da joj popularnost pada zakaže izbore i ranije kako bi spasla što se spasti da.
Kralj sebi smanjio apanažu
Španski kralj Felipe Šesti smanjio je za 20 odsto svoju platu u odnosu na platu svog oca Huana Karlosa. U Španiji zahvaćenoj merama štednje gde je gotovo svaka četvrta radno aktivna osoba nezaposlena, budžet Kraljevske kuće je zamrznut na 7,8 miliona evra. Kraljeva godišnja plata je 234.204 evra, dok će kraljica Leticija 2015. primiti upola manje od supruga.
Podemos je osnovan pre samo godinu dana i na njenom čelu je mladi radikalni levičar Pablo Iglesijas (36), doktor političkih nauka koji je zapravo celokupnu političku platformu sveo na pitanje ukidanja mera štednje koje punih sedam godina nisu izvukle Španiju iz krize.
- David može da pobedi Golijata, ali će to biti jako teško - rekao je Iglesijas na velikom mitingu na madridskom trgu Puerta del Sol.
Tako veliki miting u Španiji nije viđen još od rušenja monarhije tridesetih godina prošlog veka. Iglesijas o Španiji govori kao "zemlji na kolenima, poniženoj od Nemačke, pljačkanoj od korumpiranih političara i neoliberalnih kapitalista".
Koliko pre godinu dana su vladajući narodnjaci Podemos nazivali "grupom ludaka" ali ih sada već ozbiljno shvataju. Vlada ističe da je prošle godine 400.000 Španaca dobilo posao, da je privredni rast 2,5 odsto, što je istinski dobar rezultat. Međutim, nezaposlenost je i dalje 24 odsto i obični građani još ne osećaju "statističke uspehe" vlade.
Da je Podemos sila koja se ne sme potcenjivati govori i podatak da su na parlamentarnim izborima 2011. godine narodnjaci i socijalisti u zbiru osvojili 73,3 odsto glasova, a da sada zajedno nemaju ni 40 odsto podrške.
Inače, Iglesijas je još kao sasvim mlad počeo da se bavi politikom kao član Komunističke omladine Španije. Do sredine prošle decenije je kao član Centra za političke i društvene studije bio angažovan na političkoj sceni Latinske Amerike, te je nadgledao izbore u Paragvaju i Boliviji, a kratko vreme je radio i kao savetnik vlada Venecuele i Bolivije. Tada je, kako sam kaže, počeo da se divi politici pokojnog predsednika Venecuele Uga Čavesa.
Nasleđe revolucionara
Pablo Iglesijas potiče iz levičarske porodice. Ime (puno ime mu je Pablo Iglesijas Turion) je dobio po "ocu španskog socijalizma" iz 19. veka Pablu Iglesijasu. Njegova devojka Tanja Sančez Melero je poslanica iz Ujedinjene levice u parlamentu Madrida. Pablova majka Luisa Turion je advokat trgovinskog sindikata, a otac Havijer Iglesijas inspektor rada i penzionisani profesor istorije. Pablov deda Manuel Iglesias osuđen je na smrt u Španiji za vreme diktature Fransiska Franka, iako su se optužbe protiv njega pokazale lažnim.
