Evro obogatio Nemačku, a osiromašio Evropu
Na petnaestu godišnjicu uvođenja evra može se reći da je ova valuta donela mnogo koristi i dosta ekonomske štete, prenosi "Al Džazira".
Petnaesta godišnjica od uvođenja eura kao zajedničke valute za veliki broj zemalja Evropske unije, protiče u raspravama koje su obeležile njeno uvođenje i svaku godinu njenog života, a najglasnija kritika bila je ona nobelovca Miltona Fridmana koji je tvrdio da zbog niskog stepena fiskalne, pravne i kulturološke harmonizacije evro neće zaživeti kao snažna i efikasna moneta.
Pa iako je preživeo prognoze najgorih skeptika njegovog uvođenja, evro je valuta podložna kritikama, jer se pokazalo kako je možda više odgovarao strukturama snažnih i disciplinovanih ekonomija nego onih koje su u monetarnu uniju ušle sa manjim komparativnim prednostima, objašnjavaju ekonomski analitičari.
Jedinstvena valuta ima smisla za područje koje deli istu ili sličnu ekonomsku, političku, kulturološku i bilo kakvu drugu tradiciju i pogled na život. Takođe, smanjuje se mogućnost reagovanja na ekonomske šokove (poput onog u Grčkoj i nakon toga čitavoj Evropi) shodno prelasku instrumenata monetarne politike sa nacionalnog na nivo Unije.
Evro je tu i predstavlja jednu od najjačih svetskih valuta, što opet ne smanjuje dugoročnu neizvesnost u vezi njenog opstanka, naročito u jeku evropske dužničke krize, Bregzita, migracione krize i jačanja evroskeptičnih pokreta. Istina je da jedinstvena valuta najviše odgovara snažnim i disciplinovanim ekonomijama, dok zapostavlja "neodgovorne" ekonomije (obično juga Evrope). Svejedno, krah monetarne unije ne bi bio u interesu zemalja članica i zbog toga se ulažu ogromni napori kako bi se sačuvao evro i ideja EU, dodaju stručnjaci.
Zemlje koje su prilikom uvođenja evra uspele da naprave strukturna prilagođavanja svojih ekonomija i koje su vodile konzervativnu i disciplinovanu fiskalnu politiku, kakva je Nemačka, iskoristile su postojanje jedinstvene evropske valute kako bi regulisale i osnažile mnoge segmente svojih ekonomija.
Razlozi zbog kojih su zemlje poput Španije, Portugalije, Italije i Grčke oslabile u ekonomskom smislu nije uvođenje evra niti pogrešno vođena monetarna politika, nego činjenica da novac koji je dolazio u te zemlje nije usmeravan u produktivne delove privrede. U takvim ekonomskim uslovima postojanje nadnacionalne valute, kakav je evro, onemogućio je celom nizu zemalja da merama, kao što je deflacija, vrši intervencije u ekonomskom sistemu, smatraju stručnjaci.
Evro je postao jedna od najvažnijih svetskih valuta. 40 odsto svetskih rezervi se drži u toj valuti, 40 odsto u dolaru, a sve ostale valute su 20 odsto. Istina je da je Nemačka najviše profitirala uvođenjem eura, ali koristi od zajedničke valute imale su i sve one zemlje koje su strogo sprovodile ekonomske reforme i vodile disciplinovanu fiskalnu politiku.
