Prvo "ne" truloj Evropi!
Eksploziju radosti u nedelju uveče zbog pobede levičarske partije Sirize na parlamentarnim izborima u Grčkoj, u ponedeljak je u Atini zamenila radna atmosfera i ubrzano formiranje vlade sa Nezavisnom strankom kako bi odmah novi ministar finansija mogao da krene na put u Brisel na sastanak ministara finansija EU.
Siriza je od 300 mesta u Parlamentu dobila 149, što nije apsolutna većina, i zato je lider Aleksis Cipras saveznika potražio u Panosu Kamenosu lideru male leve Nezavisne stranke koja se po broju glasova probila na šesto mesto i dobila 13 poslanika.
Svi Grci s kojima smo razgovarali znaju da će biti teško, da je sva finansijsko-industrijska elita sveta i Evrope protiv njihovog izbora, jer je prvi put u istoriji EU jedna radikalna leva partija došla na vlast u državi članici. Zato je novoj grčkoj vladi više nego ikad potrebna podrška građana iz drugih evropskih zemalja, a Sirizina pobeda daće kiseonik španskom Podemosu, francuskom Levom frontu, nemačkoj partiji Linke...
Na trgu Akademija, ispred univerziteta u Atini uglavnom mladi Italijani, Grci i Španci došli su u nedelju uveče u velikom broju skandirajući: "Danas Grčka, sutra Španija i Italija". Orila se internacionala koju je svako pevao na svom jeziku i legendarni komunistički hitovi iz vremena španskog građanskog rata kao "Ćao bela ćao".
Koliko god da bude težak put Sirizine vlade, njen lider 40-godišnji Aleksis Cipras postao je novo lice Evrope. U nedelju uveče poručio je okupljenima da je "završen krug sa stezanjem kaiša i memorandumima" sa "trojkom" i da očekuje da će sa EU početi pregovore kao "jednak s jednakim".
- Ovo je važan znak za Evropu - istakao je Cipras.
- Da, očekujemo da naš primer slede i građani iz drugih evropskih država, da sagradimo novu, drugačiju Evropu, demokratsku, u interesu građana - rekla nam je Zoa Konstandopulu, jedna od lidera Sirize i druga na listi izabranih kandidata stranke posle samog Ciprasa, koju smo slučajno sreli u masi pristalica na trgu Akademija. Grčke kolege mi kažu da će ona verovatno biti novi ministar pravosuđa.
Ispod šatora Sirize Grci i njihovi strani gosti igrali su grčko kolo koje je smenjivala ruska "Viha đila". Janis i Olimpija, studenti zagrljeni i srećni jer kako kažu "Grci su pokazali da ne mogu poverioci da im uzmu dostojanstvo".
- Mi se nismo zaduživali već korumpirana elita koja je to mogla da radi samo sa korumpiranom evropskom elitom - objašnjava Janis i dodaje: - Nadam se da će nas čuti svi evropski narodi i da će dići glavu.
Iako odjekuje muzika sa razglasa veliki crni pas Petros, koji je svih proteklih nedelja postao maskota Sirize i čuvar na predizbornim okupljanjima, spava nasred ulice.
- Čim bi se specijalci previše približili Petros bi se podigao u svoj svojoj veličini i preteći lajao - objašnjavaju mi čuvari sa znakom Sirize dodajući da je ovaj pas "super kolega".
Bez crkvene zakletve
Aleksis Cipras odlučio je da prekine tradiciju polaganja zakletve članova nove vlade pred arhiepiskopima grčke pravoslavne crkve i umesto toga pozove episkope da prisustvuju državnom polaganju zakletve. Svestan simbolične važnosti ovog koraka Cipras je u ponedeljak lično otišao u episkopalnu rezidenciju da pozove vladike. Siriza je najavila da će raditi na razdvajanju crkve od države koje u Grčkoj nikada nije jasno učinjeno.
Slom politike štednje EU
Trijumf Sirize ustalasao je evropsku političku scenu. Štaviše, politički analitičari predviđaju i svojevrsni domino efekat u Evropi ali ne nužno samo jačanjem ekstremne levice, već i desnice. Ipak, koren im je isti - bes građana, nemaština i politička nestabilnost, te razočaranje u tradicionalne partije. Prve reakcije viđenijih zvaničnika Unije pokazuju nervozu kako u Briselu, tako i u drugim evropskim prestonicama.
Britanski premijer Dejvid Kameron navodi da će pobeda Sirize "doneti veliku ekonomsku nestabilnost Evropi. Ministar finansija Britanije Džordž Ozborn je još preksinoć izjavio da će "biti vrlo teško Sirizi da građanima isporuči obećano".
- Zahtevi Sirize vode u izlazak Grčke iz zone evra - jasan je Ozborn, ali on okolnosti ne vidi kao odgovor Grčke na mere štednje i ne dovodi u pitanje ekonomsku politiku zone evra.
Bivši švedski premijer i šef diplomatije Karl Bilt bio je posebno iznenađen. Na svom Tviter nalogu u izbornoj noći je napisao: "Cipras je na vlast došao na platformi da evropski poreski obveznici treba još više da plaćaju Grčkoj nego što je to sada slučaj. Vrlo hrabro", ciničan je bio Bilt.
Agencija Frans pres upozorava da pobeda Sirize utire put i drugim partijama širom Evrope koje se protive merama štednje, poput španskog Podemosa koji će pokušati da napravi dobar rezultat u decembru ove godine kad su u Španiji redovni parlamentarni izbori. Lider Podemosa Pablo Iglesijas poručio je preksinoć, posle proglašenja pobede Sirize, da se "nada vraća, a strah nestaje".
- U Grčkoj večeras to svi znaju. Nadamo se da ćemo i mi u Španiji uskoro čuti takvu vest - rekao je Iglesijas pred oko 8.000 pristalica okupljenih u Valensiji.
On je ocenio da će to zemlji doneti oslobođenje od politike štednje koju "diktira Nemačka".
- Grci će imati istinskog grčkog predsednika, a ne delegata nemačke kancelarke Angele Merkel predsednika koji će štititi interese svoje zemlje i svog naroda - rekao je Iglesijas i dodao: - Radićemo da podržimo Sirizu, ali ćemo raditi i u Španiji, priznajući da je to različita ekonomska i politička realnost.
Trojka gleda samo sebe
Trojka poverilaca (Evropska centralna banka, MMF i Evropska komisija) od 2010. godine do danas dala je Grčkoj nove kredite u visini od 240 milijardi evra koji su bili dovoljni da se samo otplate kamate dok je glavnica porasla za novih 90 milijardi evra. Siriza će zahtevati da se promeni ovaj ubitačni mehanizam vraćanja dugova, koji Brisel naziva pomoć, a koji masovno osiromašenje stanovništva. Siriza traži da se isprogramira vraćanje na duži rok kako bi moglo nešto i da se uloži u rast privrede, poveća kupovna moć ljudi i pokrene točak ekonomije.
Sirizi se ne raduju samo levičari Evrope. I desnica je oduševljena, što samo svedoči da nije ovde reč o glasovima za leve ili desne ideje, već je reč o protestnim glasovima protiv očigledno umorne politike tradicionalnih evropskih partija i političke štednje koju diktira Berlin, a koja je problematične zemlje gurnula u samo još dublju krizu.
Marin le Pen iz Nacionalnog fronta u Francuskoj je oduševljena pobedom Sirize. Dodirna tačka im je protivljenje EU.
Ciprasove puste želje
Trijumf levog saveza Siriza i njenog harizmatičnog vođe Aleksisa Ciprasa "zaorao je temeljno politički horizont u kriznoj državi i uneo veliku nesigurnost u zonu evra", piše u prvim reakcijama nemački dnevnik "Bild".
"Ako Cipras zaista ispuni obećanja iz izborne borbe, onda će biti doveden u pitanje ne samo ukupni kurs reformi i sanacije koji treba da spasi Grčku od bankrota, nego je na kocku stavljeno i članstvo Grčke u EU", ističe list.
Spirala propasti
Grki javni dug oteo se kontroli 2008. godine i zemlji je hitno bio potreban pojas za spasavanje da bi izbegla bankrot. Pomoć je stigla uz visoku cenu. Grčkoj je prvo upumpano 110 milijardi evra, otpisano je skoro pola duga, ali je već 2012. bilo jasno da će trebati još 130 milijardi. Odobreno je uz puno natezanja s grčkom vladom koja je morala da se obaveže na masovnu privatizaciju, otpuštanja, smanjenja plata i slično. Ni to nije bilo dovoljno, ali EU ovoga puta nije imala nikakvo razumevanje za zemlju na rubu socijalnog bunta. Nezaposlenost je porasla na 28 odsto, stopa samoubistava se udvostručila, siromaštvo među decom uvećalo osam puta, srezani su troškovi za zdravstvo, obrazovanje, javne poslove.
Istovremeno se u mnogim medijima izražava zabrinutost da bi radikalni zaokret u Atini mogao da potrese berze i košta evropske i nemačke poreznike milijarde evra, ukoliko Grčka pod Ciprasom ne bude htela ili mogla da vrati dugove.
Nemačka je u okviru dva paketa pomoći za Grčku garantovala za kredite u visini od 80 milijardi evra. Totalni gubitak tih para, međutim, nije moguć, umiruju nemački eksperti, pošto Grčka u svakom slučaju mora da vrati jedan deo novca ako u budućnosti želi da računa na dalje kredite.
Tako Jirgen Mates sa Instituta za nemačku privredu smatra da je opasnost od širenja epidemije krize sada manja nego pre dve ili tri godine, kada je u slučaju tadašnjeg kolapsa Grčke kriza mogla da se raširi i na druge oslabljene evro-države, pre svega na jugu kontinenta.
Onlajn izdanje magazina "Špigl" sumnja da bi, ako se Cipras ne dogovori sa međunarodnim poveriocima, Grčka mogla da istupi iz zone evra (Greksit). "Dojče Vele" piše o "promeni tapeta u Grčkoj", a onlajn-komentatorka "Fokusa" Ciprasa ne vidi kao pobednika, nego kao "velikog gubitnika Evrope koji je dao skupa izborna obećanja, koje nikada neće moći da ispuni".
"Cipras je obećao veće penzije, zdravstveno osiguranje za sve i pre svega otpis dugova, ali je račun napravio bez evropskih finansijera, koji neće više upumpavati novac u oslabljenu zemlju, a da ne zauzvrat ne vide rezultate. Ukoliko bude kočio reforme, oni će tri puta razmisliti da li će ga i dalje podržavati. Na kraju će najviše trpeti grčki narod koji će Ciprasa brže smeniti nego što će moći ponovo da nešto obeća".
Jedino dnevnik "Velt" ima objašnjenje zašto bi izbor Ciprasa mogao da bude pravo rešenje za Grčku: jer uživa poverenje u narodu i svojom harizmom nekoga ko nije marioneta stranih poverioca prija napaćenoj grčkoj duši.
"Možda je njima bio potreban neko od koga se ne očekuje uspeh , a koji bi, da paradoks bude veći, na kraju mogao i da ga ostvari. Jer ko je mogao da pretpostavi da će upravo Šreder i socijaldemokrati sa "harc 4" da spasu tržište rada i socijalnu politiku?!"
Oprečne reakcije političara
Pobeda levičara je na nemačkoj političkoj sceni takođe izazvala različita reagovanja. Dok su šefovi Levih Katja Kiping i Bernd Riksinger pozdravili uspeh Sirize i označili ga kao "znak nade za novi početak u Evropi i protiv nesocijalne politike štednje", uz konstataciju da su Grci "odbacili dve korumpirane stare partije", ostale partije uglavnom opominju pobednika Ciprasa na nastavak reformi.
"Grci moraju sada sami da snose posledice i ne mogu više da opterećuju nemačke poreznike", poručio je bavarski političar Hans-Peter Fridrih, a šef frakcije socijaldemokrata Tomas Operman je zahtevao nove reforme za rešenje korupcije i nepotizma u Grčkoj.
