Grci izlaze sa birališta i uzvikuju "Oxi"
Širom Grčke jutros u sedam sati po lokalnom vremenu otvorena su biračka mesta na kojima će se približno 10 miliona građana izjasniti da li prihvataju dodatne restriktivne mere štednje, u zamenu za stranu finansijsku pomoć za spasavanja privrede.
Biračka mesta biće otvorena od sedam sati jutru po lokalnom vremenu (šest po srednjoevropskom) do 19 sati, a prvi rezultati očekuju se oko 21 uveče. Referendumsko pitanje glasi: "Da li da se prihvati nacrt sporazuma koji je predstavila Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF na sastanku Evrogrupe 25. juna 2015. i koji se sastoji od dva dokumenta a sačinjava jedinstven predlog? Prvi dokument je naslovljen Reforme za dovršetak aktuelnog programa i posle njega, a drugi Preliminarna analiza održivosti duga".
Da bi se ljudi ohrabrili da glasaju biće uvedeni popusti na autobuske, vozne i avio-karte na domaćim linijama. Poslednji put Grci su na referendumu glasali pre 41 godinu, 1974, kada su odbacili obnavljanje monarhije posle pada hunte "crnih pukovnika".
Prvi preliminarni rezultati, kako je najavljeno, biće objavljeni oko 21 sat. Prvi glasači okupili su se ispred glasačkih centara gotovo pola sata pre njihovog otvaranja.
Među prvim glasačima preovladavaju pristalice vladinog zahteva da se odbije predlog međunarodnih poverioca. Izlazeći sa glasačkog mesta nadomak trga Omonia od glasača se moglo čuti "Oxi", kao jasna poruka za šta su glasali.
Dijaspora glasa od kuće
U biračke spiskove upisano je 9.855.029 birača koji će se izjašnjavati na 19.159 biračkih mesta širom Grčke, a kao i do sada Grci iz dijaspore moraju da se vrate u zemlju ukoliko žele da glasaju.
Atina je oblepljena je plakatama sa porukama glasačima da zaokruže "Oxi" ili "Nai", a na plakatima protiv prihvatanja predloga međunarodnih poverioca može se naći i slika nemačkog ministra finansija Volfganga Šojblea. I današnja grčka štampa je u znaku referenduma i na naslovnim stranama preovladava reč "Oxi".
Održavanje referenduma o sporazumu sa evropskim vladama, Evropskom unijom i Međunarodnim monetarnim fondom, inicirao je grčki premijer Aleksis Cipras i glasanje je organizovano za samo devet dana.
Poverioci Grčke zahtevaju reforme u zamenu za produženje sporazuma o paketu pomoći do novembra, ali je produženje odbijeno a program pomoći okončan kao što je planirano 30. juna, posle prošlonedeljne propasti pregovora grčke vlade i kreditora.
Prema podacima grčkog ministarstva finansija, ukupan iznos duga Grčke na dan 1. april ove godine, iznosio je 312,7 milijardi evra. Znatan njegov deo - 184 milijarde, otpada na Evropski fond za finansijsku stabilnost (EFSF) - 131 milijardu, kao i na vlade zemalja evrozone, uključujući Nemačku, Francusku, Estoniju, Slovačku. Grčka je dužna i 27 milijardi evra Evropskoj centralnoj banci ECB i 21 milijardu MMF.
Uoči referenduma, objavljeni su rezultati istraživanja javnog mnjenja agencije Ipsos, po kojima bi 44 odsto građana prihvatilo uslove međunarodnih kreditora, dok se 43 odsto tome protivi. Približno 12 odsto građana bilo je neopredeljeno.
