Treći svetski rat "trebalo da počne" u Jugoslaviji
Velika Britanija, pod vođstvom "čelične lejdi" Margaret Tačer, najozbiljnije se pripremala za treći svetski rat koji bi počeo u Jugoslaviji. To pokazuju i dokumenti s kojih je, posle tri decenije, skinuta oznaka tajnosti.
Kao i u slučaju Prvog svetskog rata, i ovaj je trebalo da počne u Jugoslaviji, piše britanski "Dejli mejl". U slučaju nužde, Britanija je bila spremna da izvede nuklearni napad na zemlje "iza gvozdene zavese", ali ne i na Sovjetski Savez.
U to vreme najvećih tenzija između Istoka i Zapada, posle sovjetske invazije na Avganistan 1979, državni službenici u Velikoj Britaniji svake dve godine učestvovali su u vojnim vežbama. "Dejli mejl" se dokopao “Ratne knjige”, skripte vežbe izvedene u martu 1981, deset meseci po smrti jugoslovenskog predsednika Josipa Broza Tita. Koliko je bila ozbiljna, govori već i to što je ta gigantska ratna igra trajala pune dve sedmice.
U to vreme SSSR vodi Leonid Brežnjev, a SAD Ronald Regan. Odnosi Istoka i Zapada dosegli su najnižu tačku od Kubanske krize iz 1962. godine, kad je svet bio prvi put nadomak nuklearnog rata.
TOK RATA
Dan 1.
Sve je počelo nagomilavanjem snaga Varšavskog pakta na granice Jugoslavije, 9. marta. Kao i u Prvom svetskom ratu, okidač sukoba je na Balkanu, ističe list. Za Jugoslaviju piše da je nominalno komunistička zemlja, ali se okrenula prema Zapadu.
Tog prvog dana vežbe, Britanija i SAD šalju dodatne trupe u Zapadnu Nemačku, dok stižu izveštaji o ruskim brodovima koji napadaju ribarske brodove u Severnom moru.
Dan 3.
Do večeri 11. marta sukob se već činio neizbežnim. SSSR je nagomilavao trupe na granici prema Turskoj i između Bugarske i Jugoslavije, a NATO pojačava svoje snage u Nemačkoj i Skandinaviji.
Dan 5.
Dva dana posle, kriza je na vrhuncu zbog prodora Varšavskog pakta u Jugoslaviju. Irak napada istočne delove Turske, pogoršava se kriza oko Norveške. U Britaniji ponestaje hrane i benzina, vlada proglašava vanredno stanje.
Dan 7.
Do nedelje 15. marta Varšavski pakt s više od 20 divizija okupirao je Jugoslaviju, Britanija očekuje ruski napad.
Dan 8.
U ponedeljak u šest ujutro Britance su probudili vazdušni udari. Soveti su sa 100 bombardera napali britansku protivazdušnu odbranu. Rusi izvode desant na Norvešku. Poslepodne u drugom vazdušnom napadu gađaju sedam britanskih avio baza, nakon čega Velika Britanija objavljuje rat Sovjetskom Savezu.
Dan 9.
Dan kasnije, stotine Britanaca gine u vazdušnim udarima, dok iz Jugoslavije dolaze informacije da su Sovjeti počeli koristiti hemijsko oružje.
Dan 11.
Do 19. marta Sovjeti su okupirali sever Norveške i polako preuzimaju prednost u borbama u Nemačkoj. Noću u novim udarima gine hiljade građana širom Britanije.
Dan 12.
Nakon još jedne noći pune bombi, u zoru 20. marta Sovjeti koriste nervni plin u napadu na Škotsku i Mančester.
Rusi probijaju granicu Zapadne Nemačke, tamošnji NATO-ov komandant traži nuklearne udare na vojne baze u Istočnoj Nemačkoj, Čehoslovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj i Bugarskoj. Čak ni u vežbi nisu se usudili da udare direktno na Sovjetski Savez.
Nakon svega što se dogodilo, odluka "čelične lejdi" bila je neizbežna, piše list: odobrila je nuklearni napad. Srećom, sve se to desilo u vojnoj vežbi.
