50 godina od izgradnje Berlinskog zida
Izgradnja Berlinskog zida, pre pola veka, danas mora da bude stalno podsećanje građanima da se bore za slobodu i demokratiju, izjavio je danas gradonačelnik Berlina Klaus Voverajt na proslavi 50. godišnjice početka izgradnje Zida.
Na svečanosti koju je prenosila televizija, Voverajt je istakao da je podeljeni Berlin pocepao i zemlju isto koliko i razdvojio ulice, susede i porodice.
"Naša je zajednička odgovornost da održimo sećanje živim i prenesemo ga narednim generacijama kao podsetnik da se bore za slobodu i demokratiju i osiguraju da se takva nepravda nikada više ne desi", rekao je prvi čovek Berlina.
Svečanosti je prisustvovala i nemačka kancelarka Angela Merkel, i sama odrasla u istočnom, komunističkim delu Berlina. Delovi zida danas, zajedno sa kontrolnim tornjem, čine muzej. Put na kome se muzej nalazi podeljen je na dva dela 13. avgusta 1961. godine kada je oko 2.000 istočnonemačkih građana bilo isterano iz svojih domova kako bi komunističke vlasti mogle da obezbeđuju granicu.
Posle toga, zemlja je bila podeljena 28 godina; stotine istočnih Nemaca bilo je uhapšeno u pokušaju da pobegnu u Zapadni Berlin, odnosno Zapadnu Nemačku, a najmanje 136 ubijeno je tokom tih pokušaja.
Nemački predsednik Kristijan Vulf ocenio je da "Zid koji je gušio život" mora da bude podsetnik da bi se cenila i očuvala otvorenost današnjeg sveta. Posle Drugog svetskog rata, Nemačka je bila podeljena na zapadni kapitalistički i istočni komunistički sektor. Na vrhuncu tenzija između SAD i Sovjetskog Saveza, istočnonemački režim počeo je izgradnju zida kroz Berlin.
Uskoro je čitava istočnonemačka granica bila ojačana a zapadni Berlin bio je ostrvo demokratije iza gvozdene zavese komunističkog režima.
"Ali, još jednom se pokazalo: sloboda je nepobediva. Nijedan zid ne može da zadrži želju za slobodom. Nasilje malobrojnih ne zadržava potragu za slobodom drugih. Zid nije pao, on je srušen". rekao je Vulf.
Podela grada je okončana 9. novembra 1989. godine, pošto što je Istočna Nemačka otvorila Zid pod pritiskom masovnih demonstracija i uz ublažavanje političkog stava ŠSR-a uz tadašnjeg predsednika Mihaila Gorbačova. Angela Merkel ispričala je uoči ceremonije 50-godišnjice izgradnje Zida, da je kao sedmogodišnjakinja sa bakom redovno išla u Zapadni Berlin i da je podela, uvedena ubrzio nakon toga, za nju bila neprihvatljiva iako je bila dete.
"Od tada, misam mogla da posećujem baku u Hamburgu, niti rođake. To je, naravno, obeležilo moj život", rekla je kancelarka u neuobicajeno otvorenom razgovoru.
Danas su od Zida, nekada visokog 3,5 metra, ostali samo neki delovi, ali je u središtu grada put od skoro 40 kilometara danas obeležen kako bi se prolaznicima ukazalo gde je Zid prolazio.
