Pomirili se Istok i Zapad!
Nekad simbol podele na Istok i Zapad, na kapitalizam i socijalizam, na potpuno različito poimanje sveta, Berlin je danas lepršav, opijajući, nonšalantan grad. On ima duh slobode, histeriju boja, kvartove koji opijaju mirisima, bojama i ukusima. Od oko 3,5 miliona stanovnika, četvrtina je mlađa od 25 godina, a čak pola miliona čine stranci. Berlin "čeka" da Velika Britanija konačno izađe iz EU, pa da dobije i titulu najvećeg grada Unije.
"Berlin je siromašan, ali seksi"
Ove reči Klausa Voverajta, bivšeg gradonačelnika, izrečene sa namerom da privuku turiste, postale su nezvanični moto Berlina. Prvo će vas Berlin iznenaditi svojim prostranim centralnim ulicama i širokim trgovima. Aleksanderplac, nekada glavni trg istočnog dela grada, iako nas i danas svojom arhitekturom podseća na hladan i bezličan socijalizam, odiše veoma jakom i pozitivnom energijom, okupljajući veliki broj ljudi, kako Berlinaca, tako i turista, za koje ovaj veliki trg predstavlja polaznu tačku za dalje upoznavanje grada.
Malo poznata reka Špreja će vas kroz grad polako voditi iz istočnog ka zapadnom delu (baš kako je i zid nekada vijugao), a usput ćete naići na izuzetno dobar spoj starog i novog, moderne višespratnice, tržne centre, fino ušuškane između starih građevina, koje su izuzetno lepo očuvane. Ono što najviše interesuje sve posetioce, jeste čuveni zid. Podignut je kao žičana ograda 1961. i posle toga je, sve do 1989, "unapređivan" i ojačavan. Stanovnici istočne strane grada pokušavali su na brojne, opasne načine da preskoče Zid i nekako se dokopaju zapada.
U početku su skakali kroz prozore kuća i zgrada koje su se nalazile pored Zida, ali su one bile ubrzo srušene, a prostor u blizini Zida zasejan minama. Kopali su tunele ispod Zida, krili su se u gepecima automobila koji su prelazili iz jednog dela u drugi... Procenjuje se da je oko 5.000 ljudi uspelo da pobegne iz istočnog u zapadni deo, ali bilo je i onih koji su u tim pokušajima stradali.
Danas je od zida ostao samo jedan mali deo, a nalazi se na više mesta u gradu. Takođe, najduži preostali deo Zida od oko 1,5 km pretvoren je u galeriju grafita - "Istočnu galeriju". Naime, grad je 1990. pozvao umetnike iz celog sveta da oslikaju ovaj preostali deo Zida, i neke od tih grafita-slika su postale veoma popularne, npr. trabant koji probija Zid, ili slika nastala prema fotografiji poljupca predsednika Istočne Nemačke Honekera i Brežnjeva koji je bio u poseti prestonici.
Pored zida, jedan od simbola Berlina je i Čekpoint Čarli, najpoznatiji granični prelaz na zidu. Bio je jedini gde su vojni službenici i diplomate mogli da prelaze bez kontrole, ali u atmosferi koja je u svakom trenutku bila na ivici sukoba. Sada je Čekpoint Čarli turistička atrakcija, na sredini puta nalazi se vojni punkt s vojnicima obučenim u američke uniforme, spremnim za fotografisanje i tu se najbolje može osetiti duh "pomirenja" Istoka i Zapada.
Berlin je inače potpuno ravan, pa je biciklizam zastupljen u velikoj meri. Ceo grad je pokriven biciklističkim stazama, Berlinci biciklom idu na posao, fakultet... Semafori su posebna priča, jer nijedan ne pokazuje zeleno svetlo duže od 10-15 sekundi, tako da stalno jurite da pređete ulicu.
Postoji interesantna priča vezana za berlinskog čikicu koji pokazuje zeleno svetlo na semaforu - Ampelmana. Naime, u istočnom Berlinu se ovaj čikica razlikovao od zapadnog koji je bio kao i naš, standardni. Istočni Ampelman je prikazan kao čika sa šeširom u koraku, a posle ujedinjenja Nemačke bilo je pokušaja da se semafori u istočnom delu grada unificiraju, odnosno, da se Ampelman zameni klasičnom figurom. Međutim, Ampelman je bio veoma popularan i omiljen, pa je usled pritiska građana istočnog dela Berlina, ostao na semaforima i danas ga možete videti u Berlinu, a postao je i omiljeni suvenir.
Konačno, ako za ostatak Nemačke vredi deviza "arbajt, arbajt i samo arbajt", za prestonicu - Berlin - važi baš suprotno "opušteno, opušteno i samo opušteno". Tokom posete Berlinu nećete primetiti vidljive tragove stroge nemačke preciznosti, discipline i upornog rada, već ležernost i lakoću svakodnevnog življenja, bogat noćni život, veliki izbor kafića i bistroa, gde možete primetiti kako različite generacije uživaju u slobodi koja im je vraćena.
