Srpski mitovi i kultovi (16): Kroćenje zmija
O narodnom obeležavanju Jeremijindana, odnosno dana proroka Jeremije pisano je pretežno uzgred. O Jeremijama, narodnim pesmama koje su pratile obred i pevale tog dana, gotovo da i nije bilo reči. Mali praznik čini se jednako jasan i etnolozima i proučavaocima narodne književnosti, a posebno je sve bilo jasno onima koji su sebe smatrali mitolozima. Zahvaljujući trudu etnografa zabeleženi su različni nazivi ovog praznika kod Južnih Slovena.
Udaranje u tiganj
Srbi ga najčešće nazivaju Jeremijevdan, a ređe i Jeremijindan i Jeremindan, Makedonci Remija, Eremija, Jeremija, Irmija. Bugari ga, pak, imenuju Eremija, Irima, Erma, Ermja, Irimindan, Zimski den. Dan koji sledi Jeremijevdan nazivao se u nekim krajevima i Poljeremija i Poljeobranija i toga dana je vladao tabu poljskih radova. Etnografi i etnolozi podvlače kako se Jeremijevdan praznuje da zmije ne bi u toku godine ujedale ljude i stoku.
U narodnoj književnosti, u antologijskim i predstavljačkim izborima, kao i u člancima i studijama - jeremijske pesme ne uživaju naklonost. Razlog je i što pregledi i istorije narodne književnosti preskaču, po pravilu, jeremijske pesme i običaje.
Sv. Jeremija se, prema Petru Ž. Petroviću, obeležavao 1. maja, a njegov kult u narodu objašnjavao je uticajem biblijskog predanja, po kome je prorok Jeremija, rođen u VI veku stare ere u Judeji, ukrotio zmije i krokodile.
Tako je nastalo verovanje da je sv. Jeremija zaštitnik od zmija otrovnica. Čuveni folklorograf i foklorolog Tihomir R. Đorđević u znamenitom delu, posthumno obelodanjenom, "Priroda u verovanju i predanju našega naroda" o svetom Jeremiji, ne poklanjajući mu mnogo pažnje piše:
"Najpoznatiji praznik o kome se vrše običaji koji štite od zmija u našem narodu je kanda sveti Jeremija. U Levču i Temniću uoči svetog Jeremije deca udaraju u zvonce, tepsiju, tiganj ili ašov i idu oko kuće pevajući svuda poznatu pesmu:
"Jeremija u polje, Bežte, zmije, u more."
Dobre i zle duše
Najiscrpnije je o kultu proroka Jeremije u, tradiciji Južnih Slovena pisao Milenko S. Filipović. Njega nije zadovoljilo uobičajeno objašnjenje da se jeremijevdan praznuje kako bi moćni prorok pružio narodu zaštitu od zmija.
Zaključio je da je reč o htoničnom prazniku i htoničnom kultu. Pozivao se na činjenicu kako su "ne samo po našem narodnom verovanju nego i po verovanju mnogih drugih naroda, zmije i njima slična bića najčešće ovaploćenja ili oblici koje uzimaju duše predaka. Te duše mogu bili "zle ili blagonaklone prema ukućanima".
Vratič protiv vradžbina
Vratika iz bugarskih obrednih pesama može da bude vratič (tanacetum crispum, tanacetum vulgare). U narodnoj medicini koristi se kao lek protiv nagaza ("nagazio na čini, na sugreb"), bolesti koja se iskazuje na nervnom sistemu. Prema Čajkanoviću vratič je biljka koja magičnim načinom vraća nešto na staro stanje, koje je tuđim vradžbinama bilo poremećeno. Tim imenom naš narod može označavati različite biljke.
Međutim, ni Filipović nije obratio pažnju na bilje, niti na vodu koji se pominju u prazničnim pesmama. Očigledno je da značajno mesto u svetkovanju jeremijindana zauzima i određeno bilje: glog, šipak, vratika. Pomeni određenog bilja, vode, kao i postupaka u ophodu zgrada i u ophodu sela (udaranje u gvozdene predmete, podizanje velike buke) omogućuju da se karakter praznika određenije utvrdi. Na Jeremijindan se narod opraštao od predaka, od duša umrlih uopšte. Izagnavao ih je iz kuća i iz seoskog atara. Pokojnici su morali da se vrate svome svetu, svetu mrtvih.
Nikakav dalji boravak u međuprostoru između dva sveta više nije bio moguć. Pretpostavljajući da će biti duša umrlih koje su nespremne da zauvek napuste svet živih, narod je takve u pesmi upozoravao kako će prema njima (ako ne "begaju") postupati jednako kao prema vampirima. Pretio im je glogovim i šipovim trnom, pretio im je vratikom.
SUTRA: Borba za mesto pod Suncem
Narodni kalendar
Zbog čega je upravo Jeremijindan izabran među Južnim Slovenima (i to ne svim, već najjužnijim Južnim Slovenima) za dan konačnog godišnjeg odvajanja od mrtvih? Najjednostavije objašnjenje bilo bi da je Jeremijindan smenio neki stariji, zaboravljeni praznik mrtvih. No, čini se da postoje i drugačija, složenija objašnjenja. Mislim da dan proroka Jeremije treba posmatrati u sklopu tzv. narodnog kalendara. Prema narodnom kalendaru godina se deli na dva polugođa: zimsko i letnje. Zimsko polugođe traje od Mitrovdana (27. oktobar/8. novembar) do Đurđevdana (23. april/6. maj), a letnje od Đurđevdana do Mitrovdana. Zimsko polugođe sadrži dva godišnja doba: zimu i proleće.
Zima započinje Mitrovdanom i traje do Sretenja (2. /15. februar), a proleće počinje Sretenjem i završava se Đurđevdanom. Letnje polugođe čine leto i jesen. Leto traje od Đurđevdana do svetog Ilije (20. jul/2. avgust), a jesen od sv. Ilije do Mitrovdana. Prolećno razdoblje odlikuje se uporednim svetkovanjem buđenja vegetacije i sećanja na mrtve. Najveći prolećni praznik (izuzetno može pasti i, najkasnije, 8. maja) i najveći praznik uopšte u kalendaru jeste Uskrs. Uskrs je pokretni praznik. Uvek pada posle prolećne ravnodnevice (21. mart) u prvu nedelju punog meseca. Uskrs može da padne najranije 22. marta/4. aprila, a najkasnije 25. aprila/8. maja. To praktično znači da Uskrs može da se dogodi i pre Blagovesti (25. mart/7. april), a i posle Đurđevdana (23. april/6. maj).
Dva su interesantna običaja vezana za obeležavanje Uskrsa - prvo obareno i obojeno uskršnje jaje čuva se godinu dana do sledećeg Uskrsa i naziva se čuvarkuća. Sedam dana posle Uskrsa dolazi tzv. Mladi ili Mali Uskrs. Toga dana žene ujutru boje jaja za decu, a popodne odlaze na groblje. Takođe se veruje da ako kogod umre na dan Uskrsa odlazi pravo u raj, jer su rajska vrata toga dana otvorena.
Glogom protiv vampira
Glog je najmoćniji antropajon protiv vampira (i veštica) i zlih demona (bolesti) uopšte, ma u kom se obliku javljali, napisao je Veselin Čajkanović u Rečniku srpskih narodnih verovanja o biljkama. Glogom se teraju i zmije. Glog se uopšte koristi kao zaštita od čini i za lečenje od bačenih čini. Šip, ili divlja ruža takođe je pozdan apotropajon i zaštita od vampira.
