Petak 24. 1. 2020.
Washington
10
  • Chicago
    00
  • New York
    -30
  • Belmont
    -40
  • Atlanta
    40
  • Boston
    120
  • Firt
    -10
  • Denver
    40
  • Detroit
    10
  • Dover
    00
  • Hartford
    -10
  • Orlean
    00
  • Helena
    90
  • Ren
    -40
  • Honolulu
    230
  • Las Vegas
    110
  • Portland
    140
  • Salem
    20
  • Santa Fe
    00
  • Tampa
    160
  • Topeka
    00
0
Subota 20.10.2018.
00:55
Nenad LjUBINKOVIĆ - Vesti A

Srpski mitovi i kultovi (6): Preci kao anđeli čuvari

Podela na dva polugođa - zimsko i letnje - umnogome simbolizuje i srpsku staru religiju. Razdoblje od Mitrovdana (16. oktobar/8. novembar) do Đurđevdana (23. april/6. maj) jeste doba setve, polaganja semena u majku zemlju i iščekivanja svekolikog bujanja i rasta. Obredno otvarajući zemlju ralom, plugom, poljoprivrednim alatkama, čovek ju je potom semenom oplođavao.

pixabay.com
Foto: Ilustracija

Želeći da mu trud ne bude uzalud, obraćao se za pomoć, za "intervenciju" onima koji su, po prirodi stvari, bili u realnoj mogućnosti da mu pomoć pruže. To su bili preci, rodonalnici. Umrli, obredom sahrane povraćeni majci zemlji, u iščekivanju povratka na "ovaj svet" putem novog rođenja - bili su predodređeni pomagači.

Oni su bili, to su duboko verovali naši arhaični prethodnici, u idealnoj prilici da pomognu potomcima time što će se i sami brinuti o posejanom semenu sve dok posađeno dostigne rast posle kojeg preci više ne mogu uticati na dalju sudbinu letine. Razdoblje od Mitrovdana do Đurđevdana jeste doba saradnje sa precima. Nakon Đurđevdana, nekolikim praznicima, narod se opraštao od svojih pokojnika i činio niz obrednih radnji koje su imale za cilj da pokojnike, pretke povrate "na onaj svet". Tome su služili i pokretni praznici Pobusani ponedeljak, Duhovske zadušnice i Duhovi, kao i Sveti Jeremija (1/14. maj), navodni zaštitnik od zmija.

Kiša od suvog zlata

Obredni ophodi sela - koleda, na primer - nisu ništa drugo do osobena komunikacija sa precima i sa Majkom Zemljom, u cilju povećanja opšte plodnosti i opšteg umnožavanja. Koleda nisu narodni obred kojim se obeležava Nova godina. Naziv koleda nema nikakve veze sa rimskim kalendama, ali ima etimološke veze sa kolom. Podrazumeva obredni ophod sela kako bi se obezbedila opšta plodnost, berićet, popravljanje (koliko je moguće) sudbine koju su zacrtale suđaje prilikom rođenja. Koledari ophode selo uz pesmu, igru i sakupljanje darova, koji jednovremeno simbolično predstavljaju i želje žitelja u nastupajućoj agrarnoj godini. Domaćinstva su koledare simbolično darivala onim što treba da im se umnoži u toku godine.

Rođenje, svadba, smrt

Saradnja sa precima, određeno zajedničko bivstvovanje sa članovima porodice koji jesu napustili ovaj svet, ali ne i svoj dom i potomke - odlika je arhaične svesti srpskog naroda. Takođe je karakteristično narodno verovanje da ta saradnja ne sme da bude jednako intenzivna tokom godine. Velika je u zimskom, lunarnom polugođu, od Mitrovdana do Đurđevdana, veoma skromna, uzdržana, u letnjem, solarnom polugođu, od Đurđeva do Mitrova dana. Posebno se pokazuje zanimljivom prilikom bazičnih događanja životnog ciklusa - rođenje, svadba, smrt.

Obrednim ophodom sela uoči Božića obeležavao se zimski solsticij, kulminacija bitnog slabljenja sunčeve snage, ali i početak obnove sunčeve moći, okončanje privremenog trijumfa tame nad svetlošću i time se narod prvi put u godini obraćao precima i tražio od njih pomoć. Poziv se ponavljao u nedelji mladog Meseca na Lazarevu subotu, kada posejano treba da iznikne i da stekne polazišnu čvrstinu. Obredni ophod jeremija je deo ceremonije opraštanja od pokojnika do sledeće agrarne godine.

U stručnoj literaturi kraljice se, po pravilu, vezuju za Duhove (Silazak Svetog Duha na apostole, Pedesetnica, Trojice), odnosno za pedeseti dan po Uskrsu. U tom smislu svedoči i Vuk Karadžić. Međutim, u nekojim srpskim oblastima kraljice su kretale u obredni ophod u drugo vreme. U Leskovačkoj Moravi, na primer, kraljice su išle na Đurđevdan (23. april/6. maj), a u Aleksinačkom Pomoravlju na Đurđevdan, ali i na Mladog Svetog Nikolu (9/22. maj). Povorke dodola u prošlosti su svakako kretale kad god su usevi bili u stanju u kome je kiša neophodna za dalji rast i kada kiša vredi "tri careva grada" ili "suvog zlata" (na primer, đurđevske kiše).

Uobičajeno, dodole su ophodile naseobinu u četvrtak, u dan koji je u sedmici posvećen bogu groma. Kod nekih Slovena četvrtak se nazivao Perendan. U nemačkom, to je Donnerstag, po bogu gromovniku Doneru. U engleskom, Thursdadž, odnosno Torov dan. U francuskom se imenuje kao jeudi = iovis dies, Jupiterov dan. U svim slučajevima reč je o bogu gromovniku. Dodole se danas vezuju isključivo za prizivanje kiše u vremenima suše, za dan obilaska se ne koristi više četvrtak. Sudeći po pesmama tipa "stani, stani kišice", dodole su u davnini bile "opunomoćeni" regulatori atmosferskih padavina, a ne samo korektori suše.

Agrarna godina

Ako bi razdoblje od Mitrovdana do Đurđevdana moglo uslovno da se nazove lunarnim, onda se period od Đurđeva do Mitrova dana može s većom ubedljivošću nazvati solarnim. To razdoblje je u znaku ivanjskih i petrovskih kresova, a obeležavaju ga svetitelji koji u narodnom viđenju čine osnovicu nebeskih svadbara. Sveti Petar zajedno sa Svetim Pavlom čest je dever, ili stari svat u nebeskoj svadbi. Sveti Jovan Krstitelj (svetac s najviše praznika u hrišćanskoj godini) je kum, prikumak ili stari svat. Sveti Ilija je kočijaš ili prvenac.

Traženje darova

Vremenom su obredni ophodi desakralizovani. Umesto žitelja sela, u ophode sela krenuli su Romi, posebno romska deca i nekada složeni obred sveden je na šačicu manje-više korektno otpevanih, ali loše naučenih pesmica čiji je sadržaj praktično sveden isključivo na zahtevanje darova.

Blažena Marija (Blaga Marija) je česta deveruša. Od druge polovine septembra, otprilike od Svetih pravednih Joakima i Ane (9/22. septembar), s vidljivim opadanjem sunčeve moći, započinje niz pripremnih radnji za narednu agrarnu godinu. Utvrđuje se vrednost protekle godine, procenjuju se rezultati žetve, berbe. Počinje razdoblje slava, pojedinačnih proslavljanja krsnog imena, svetitelja porodičnog zaštitnika. Sticajem prirodnih okolnosti porodica u celini ima više slobodnog vremena koje može da posveti sebi samoj. Ukućani provode više vremena zajedno. Prikupljaju snagu za predstojeću agrarnu godinu. To je vreme kad se porodica seća predaka, svojih pokojnika.

U subotu, uoči Miholjdana su Miholjske zadušnice, dan kada porodica obilazi grobove svojih pokojnika i simbolično najavljuje približavanje razdoblja komunikacije između "ovoga" i "onoga" sveta. A to razdoblje započinje velikim mitrovskim Zadušnicama (20. oktobar/2. novembar).

Sutra - Srpski mitovi i kultovi (7): Potraga za srećom

POVEZANE VESTI

VIDEO VESTI
ŠTAMPANO IZDANJE
DOBITNIK
Sigma Pešić (59)
GUBITNIK
Sonja Biserko (71)
DNEVNI HOROSKOP
lav22. 6. - 23. 8.
Neko ima dobre namere, dogovor sa jednom osobom čini vam se da obećava zajedničku korist ili poslovno-finansijski dobitak. Zadržite samopouzdanje i optimistizam, ponekad je "prvi utisak" od presudnog značaja za dalji tok poslovnih događaja. Osoba koja privlači vašu pažnju deluje nedodirljivo.
DNEVNI HOROSKOP
vaga24. 9. - 23. 10.
Imate dobro idejno rešenje, ali neko pokušava da ogranici vasu ulogu i uticaj na dalji tok poslovnog dogovora. Nemojte dozvoliti, da se nesporazum negativno odražava na vasu koncentraciju ili da vas neko "ulovi" u svoju zamku. Važno je da se nalazite u pozitivnom okruženju. Pažljivije birajte društvo za grad.
DNEVNI HOROSKOP
rak22. 6. - 22. 7.
Ukoliko želite dobro da razrešite poslovni nesporazum sa jednom osobom, budite dovoljno efikasni i odlučni. Preduhitrite saradnike koji računaju na vašu neinformisanost o poslovnim prilikama. Važno je da jasno definisete svoje ciljeve. Imate utisak da vaš ljubavni život lagano stagnira i da nije interesantan.
  • 2020 © - vesti online